Rečnik osnovnih pojmova u web dizajnu
Svakog dana se možda susrećete sa nekim novim izrazima koji za vas nisu poznati a ujedno su i sastavni deo interneta.Ova stranica služi za vašu edukaciju i tu možete pronaći izraze i njihovo objašnjenja usko vezana za web dizajni.
Ako ste ikada koristili neku aplikaciju na svom pametnom telefonu, računaru ili webu, verovatno ste koristili i neki API. API je skraćenica od Application Programming Interface, što znači interfejs za programiranje aplikacija. To je način na koji različite
aplikacije međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke i funkcije. U ovom tekstu ćemo objasniti šta je API, kako radi i zašto je važan za razvoj softvera.
Šta je API?
API je skup definicija, protokola i alata koji omogućavaju komunikaciju između različitih softverskih komponenata. API olakšava razvoj i integraciju aplikacija, jer omogućava programerima da koriste
postojeće funkcije i podatke drugih aplikacija, umesto da ih sami pišu. Na primer, API za društvene mreže može omogućiti programerima da pristupe profilima, objavama i porukama korisnika, i da ih koriste u svojim
aplikacijama.
Kako radi API?
API radi na principu zahteva i odgovora. Kada aplikacija želi da koristi neku funkciju ili podatak druge aplikacije, ona šalje zahtev preko API-a. Taj zahtev sadrži informacije o tome
šta aplikacija želi da uradi ili dobije. Aplikacija koja prima zahtev proverava da li je on validan i autorizovan, i ako jeste, šalje odgovor preko API-a. Taj odgovor sadrži rezultat zahteva, koji može biti
podatak, funkcija, poruka ili status. Aplikacija koja je poslala zahtev obrađuje odgovor i prikazuje ga korisniku ili ga koristi za dalje operacije.
Zašto je API važan?
API je važan jer omogućava
razvoj i inovaciju u softverskoj industriji. API omogućava programerima da brzo i lako kreiraju nove aplikacije, koje mogu koristiti funkcije i podatke drugih aplikacija. Takođe, API omogućava programerima da
poboljšavaju i nadograđuju postojeće aplikacije, dodajući im nove mogućnosti i integracije. API takođe poboljšava iskustvo korisnika, jer im omogućava da koriste različite aplikacije na jednostavan i efikasan
način, bez potrebe za prebacivanjem između njih ili ponavljanjem istih akcija.
Kako koristiti API?
Da biste koristili API, potrebno je da znate neke osnovne informacije o njemu, kao što su:
- URL: To je adresa na kojoj se nalazi API i na koju se šalju zahtevi.
- Metoda: To je način na koji se šalju zahtevi, koji može biti GET, POST, PUT, DELETE ili neki drugi. Svaka metoda ima svoje značenje
i pravila.
- Parametri: To su dodatne informacije koje se šalju uz zahtev, koje mogu biti u URL-u, zaglavlju ili telu zahteva. Parametri mogu biti obavezni ili opcionalni, i mogu uticati na rezultat zahteva.
- Format: To je način na koji se šalju i primaju podaci preko API-a, koji može biti JSON, XML, HTML ili neki drugi. Svaki format ima svoju strukturu i sintaksu.
Da biste koristili API, potrebno je da napravite
zahtev koji sadrži sve potrebne informacije, i da obradite odgovor koji dobijete. Možete koristiti različite alate i biblioteke za rad sa API-jima, kao što su Postman, curl, requests, axios i druge. Takođe,
možete koristiti dokumentaciju API-a, koja sadrži sve detalje i primere o tome kako koristiti API.
Backend: Šta je to i kako se razvija?
Ako ste ikada koristili neku web stranicu, aplikaciju ili servis na internetu, verovatno ste se susreli sa backend-om. Backend je deo softverskog sistema koji se bavi obradom i skladištenjem podataka, kao i komunikacijom sa drugim sistemima. backend se obično sastoji od servera, baza podataka, aplikacija i API-ja. U ovom tekstu ćemo objasniti šta je backend, kako radi i kako se razvija.
Šta je backend?
backend je skup softverskih komponenti koje rade u pozadini, nevidljive za korisnika, ali neophodne za funkcionisanje sistema. backend se bavi sledećim zadacima:
- Obrada podataka: backend prima zahteve od korisnika ili drugih sistema, obrađuje ih i vraća odgovore. Na primer, kada korisnik unese svoje podatke na web stranici, backend proverava da li su podaci validni, da li korisnik ima pravo pristupa, i da li je potrebno izvršiti neku akciju.
- Skladištenje podataka: backend čuva podatke u bazi podataka, koja može biti relacijska, nerelacijska, distribuirana ili neka druga vrsta. Baza podataka omogućava da se podaci organizuju, pretražuju, ažuriraju i brišu. Na primer, kada korisnik napravi nalog na web stranici, backend sačuva njegove podatke u bazi podataka, tako da ih može kasnije koristiti.
- Komunikacija sa drugim sistemima: backend komunicira sa drugim sistemima preko API-ja, koji su interfejsi za programiranje aplikacija. API-ji omogućavaju da se razmenjuju podaci i funkcije između različitih aplikacija. Na primer, kada korisnik želi da plati nešto na web stranici, backend komunicira sa API-jem platnog servisa, koji proverava da li je transakcija uspešna i vraća potvrdu.
- Zaštita podataka: backend štiti podatke od neovlašćenog pristupa, krađe, gubitka ili oštećenja. backend koristi različite metode za zaštitu podataka, kao što su enkripcija, autentifikacija, autorizacija, sigurnosni protokoli i rezervne kopije. Na primer, kada korisnik unese svoju lozinku na web stranici, backend je enkriptuje, tako da je niko ne može pročitati ili ukrasti.
Kako radi backend?
backend radi na principu zahteva i odgovora. Kada korisnik ili drugi sistem želi da uradi nešto na softverskom sistemu, on šalje zahtev preko front end-a, koji je deo sistema koji se bavi interakcijom sa korisnikom. Front end prosledi zahtev backend-u, koji ga obradi i vrati odgovor. Odgovor se zatim prikaže korisniku ili drugom sistemu preko front end-a.
Zahtevi i odgovori se šalju preko interneta, koji je mreža povezanih računara. Da bi se zahtevi i odgovori mogli prenositi, potrebno je da se koriste određeni protokoli, koji su pravila komunikacije. Najčešće korišćeni protokoli su HTTP (Hypertext Transfer Protocol) i HTTPS (Hypertext Transfer Protocol Secure), koji omogućavaju da se šalju tekstualni i binarni podaci.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli identifikovati, potrebno je da se koriste određene adrese, koje su jedinstveni identifikatori resursa na internetu. Najčešće korišćene adrese su URL (Uniform Resource Locator) i URI (Uniform Resource Identifier), koje sadrže informacije o lokaciji, imenu i vrsti resursa.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli formatirati, potrebno je da se koriste određeni formati, koji su načini predstavljanja podataka. Najčešće korišćeni formati su JSON (JavaScript Object Notation) i XML (Extensible Markup Language), koji omogućavaju da se podaci strukturiraju i označe.
Kako se razvija backend?
Da bi se razvio backend, potrebno je da se koriste određeni alati, koji su softverski proizvodi koji olakšavaju programiranje i razvoj. Najčešće korišćeni alati su:
- Server: To je računar koji pokreće backend i omogućava da se komunicira sa drugim računarima. Server može biti fizički ili virtuelni, lokalni ili udaljeni, javni ili privatni. Najčešće korišćeni serveri su Apache, Nginx, IIS i Tomcat.
- Baza podataka: To je softver koji omogućava da se čuvaju, organizuju i pretražuju podaci. Baza podataka može biti relacijska, nerelacijska, distribuirana ili neka druga vrsta. Najčešće korišćene baze podataka su MySQL, PostgreSQL, MongoDB i Oracle.
- Aplikacija: To je softver koji omogućava da se obavljaju različite funkcije na backend-u. Aplikacija može biti napisana u različitim programskim jezicima, kao što su PHP, Python, Java, Ruby, C# i druge. Najčešće korišćene aplikacije su WordPress, Django, Spring, Rails i .NET.
- API: To je skup definicija, protokola i alata koji omogućavaju komunikaciju između različitih aplikacija. API može biti RESTful, SOAP, GraphQL ili neki drugi tip. Najčešće korišćeni API-ji su Google Maps, Facebook, Twitter i Stripe.
Ako ste ikada koristili neku web stranicu, aplikaciju ili servis na internetu, verovatno ste se susreli sa backend-om. Backend je deo softverskog sistema koji se bavi obradom i skladištenjem podataka, kao i komunikacijom sa drugim sistemima. backend se obično sastoji od servera, baza podataka, aplikacija i API-ja. U ovom tekstu ćemo objasniti šta je backend, kako radi i kako se razvija.
Šta je backend?
backend je skup softverskih komponenti koje rade u pozadini, nevidljive za korisnika, ali neophodne za funkcionisanje sistema. backend se bavi sledećim zadacima:
- Obrada podataka: backend prima zahteve od korisnika ili drugih sistema, obrađuje ih i vraća odgovore. Na primer, kada korisnik unese svoje podatke na web stranici, backend proverava da li su podaci validni, da li korisnik ima pravo pristupa, i da li je potrebno izvršiti neku akciju.
- Skladištenje podataka: backend čuva podatke u bazi podataka, koja može biti relacijska, nerelacijska, distribuirana ili neka druga vrsta. Baza podataka omogućava da se podaci organizuju, pretražuju, ažuriraju i brišu. Na primer, kada korisnik napravi nalog na web stranici, backend sačuva njegove podatke u bazi podataka, tako da ih može kasnije koristiti.
- Komunikacija sa drugim sistemima: backend komunicira sa drugim sistemima preko API-ja, koji su interfejsi za programiranje aplikacija. API-ji omogućavaju da se razmenjuju podaci i funkcije između različitih aplikacija. Na primer, kada korisnik želi da plati nešto na web stranici, backend komunicira sa API-jem platnog servisa, koji proverava da li je transakcija uspešna i vraća potvrdu.
- Zaštita podataka: backend štiti podatke od neovlašćenog pristupa, krađe, gubitka ili oštećenja. backend koristi različite metode za zaštitu podataka, kao što su enkripcija, autentifikacija, autorizacija, sigurnosni protokoli i rezervne kopije. Na primer, kada korisnik unese svoju lozinku na web stranici, backend je enkriptuje, tako da je niko ne može pročitati ili ukrasti.
Kako radi backend?
backend radi na principu zahteva i odgovora. Kada korisnik ili drugi sistem želi da uradi nešto na softverskom sistemu, on šalje zahtev preko front end-a, koji je deo sistema koji se bavi interakcijom sa korisnikom. Front end prosledi zahtev backend-u, koji ga obradi i vrati odgovor. Odgovor se zatim prikaže korisniku ili drugom sistemu preko front end-a.
Zahtevi i odgovori se šalju preko interneta, koji je mreža povezanih računara. Da bi se zahtevi i odgovori mogli prenositi, potrebno je da se koriste određeni protokoli, koji su pravila komunikacije. Najčešće korišćeni protokoli su HTTP (Hypertext Transfer Protocol) i HTTPS (Hypertext Transfer Protocol Secure), koji omogućavaju da se šalju tekstualni i binarni podaci.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli identifikovati, potrebno je da se koriste određene adrese, koje su jedinstveni identifikatori resursa na internetu. Najčešće korišćene adrese su URL (Uniform Resource Locator) i URI (Uniform Resource Identifier), koje sadrže informacije o lokaciji, imenu i vrsti resursa.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli formatirati, potrebno je da se koriste određeni formati, koji su načini predstavljanja podataka. Najčešće korišćeni formati su JSON (JavaScript Object Notation) i XML (Extensible Markup Language), koji omogućavaju da se podaci strukturiraju i označe.
Kako se razvija backend?
Da bi se razvio backend, potrebno je da se koriste određeni alati, koji su softverski proizvodi koji olakšavaju programiranje i razvoj. Najčešće korišćeni alati su:
- Server: To je računar koji pokreće backend i omogućava da se komunicira sa drugim računarima. Server može biti fizički ili virtuelni, lokalni ili udaljeni, javni ili privatni. Najčešće korišćeni serveri su Apache, Nginx, IIS i Tomcat.
- Baza podataka: To je softver koji omogućava da se čuvaju, organizuju i pretražuju podaci. Baza podataka može biti relacijska, nerelacijska, distribuirana ili neka druga vrsta. Najčešće korišćene baze podataka su MySQL, PostgreSQL, MongoDB i Oracle.
- Aplikacija: To je softver koji omogućava da se obavljaju različite funkcije na backend-u. Aplikacija može biti napisana u različitim programskim jezicima, kao što su PHP, Python, Java, Ruby, C# i druge. Najčešće korišćene aplikacije su WordPress, Django, Spring, Rails i .NET.
- API: To je skup definicija, protokola i alata koji omogućavaju komunikaciju između različitih aplikacija. API može biti RESTful, SOAP, GraphQL ili neki drugi tip. Najčešće korišćeni API-ji su Google Maps, Facebook, Twitter i Stripe.
Brauzer / Browser: Šta je to i kako se koristi?
Ako ste ikada posetili neku web stranicu, aplikaciju ili servis na internetu, verovatno ste koristili i neki brauzer / browser ( u daljem tekstu brauzer ) . Brauzer je softver koji omogućava pregledanje web stranica i drugih resursa na internetu. Brauzer se sastoji od korisničkog interfejsa, koji prikazuje sadržaj web stranica, i motora, koji obrađuje zahteve, preuzima podatke i prikazuje ih u formatu koji korisnik može videti i koristiti. U ovom tekstu ćemo objasniti šta je brauzer , kako radi i kako se koristi.
Šta je brauzer ?
Brauzer je skup softverskih komponenti koje omogućavaju komunikaciju između korisnika i web servera, koji su računari koji čuvaju web stranice i druge resurse na internetu. Brauzer se bavi sledećim zadacima:
- Slanje zahteva: Brauzer šalje zahteve web serveru, koji sadrže informacije o tome šta korisnik želi da vidi ili uradi na web stranici. Na primer, kada korisnik unese adresu web stranice u brauzer , brauzer šalje zahtev web serveru koji čuva tu web stranicu, tražeći da mu je pošalje.
- Preuzimanje podataka: Brauzer preuzima podatke od web servera, koji mogu biti u različitim formatima, kao što su HTML, CSS, JavaScript, slike, video i druge. Na primer, kada brauzer dobije odgovor od web servera, brauzer preuzima sve podatke koji su potrebni za prikazivanje web stranice.
- Prikazivanje podataka: Brauzer prikazuje podatke u korisničkom interfejsu, koji se sastoji od prozora, kartica, trake adrese, trake menija, trake alatki i drugih elemenata. Na primer, kada brauzer preuzme sve podatke za web stranicu, brauzer ih obrađuje i prikazuje u prozoru, tako da korisnik može videti i koristiti web stranicu.
- Interakcija sa podacima: Brauzer omogućava korisniku da interaguje sa podacima na web stranici, kao što su linkovi, dugmići, forme, animacije i druge. Na primer, kada korisnik klikne na neki link na web stranici, brauzer šalje novi zahtev web serveru, tražeći da mu pošalje novu web stranicu.
Kako radi brauzer ?
Brauzer radi na principu zahteva i odgovora. Kada korisnik želi da vidi ili uradi nešto na web stranici, on šalje zahtev web serveru, koji sadrži informacije o tome šta korisnik želi. Web server proverava da li je zahtev validan i autorizovan, i ako jeste, šalje odgovor brauzeru, koji sadrži podatke koji su potrebni za ispunjenje zahteva. Brauzer obrađuje odgovor i prikazuje ga korisniku u korisničkom interfejsu.
Zahtevi i odgovori se šalju preko interneta, koji je mreža povezanih računara. Da bi se zahtevi i odgovori mogli prenositi, potrebno je da se koriste određeni protokoli, koji su pravila komunikacije. Najčešće korišćeni protokol je HTTP (Hypertext Transfer Protocol), koji omogućava da se šalju tekstualni i binarni podaci.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli identifikovati, potrebno je da se koriste određene adrese, koje su jedinstveni identifikatori resursa na internetu. Najčešće korišćena adresa je URL (Uniform Resource Locator), koja sadrži informacije o lokaciji, imenu i vrsti resursa.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli formatirati, potrebno je da se koriste određeni formati, koji su načini predstavljanja podataka. Najčešće korišćeni format je HTML (Hypertext Markup Language), koji omogućava da se podaci označe i strukturiraju.
Kako se koristi brauzer ?
Da biste koristili brauzer , potrebno je da znate neke osnovne informacije o njemu, kao što su:
- Adresa web stranice: To je adresa koju unesete u brauzer da biste posetili neku web stranicu. Adresa se sastoji od protokola, domena, putanje i parametara. Na primer, adresa https://www.vidanovicdesign.com je adresa web stranice koja sadrži rezultate pretrage za reč brauzer na google-u.
- Kartica: To je deo prozora brauzera koji prikazuje jednu web stranicu. Možete imati više kartica otvorenih u isto vreme, i prebacivati se između njih. Na primer, možete imati karticu sa web stranicom Google-a, i karticu sa web stranicom Facebook-a.
- Traka adrese: To je deo prozora brauzera koji prikazuje adresu web stranice koju posmatrate. Možete uneti novu adresu u traku adrese da biste posetili novu web stranicu, ili koristiti strelice za povratak ili napred da biste se kretali kroz istoriju posetjenih web stranica.
- Traka menija: To je deo prozora brauzera koji prikazuje različite opcije i funkcije brauzera . Možete kliknuti na neku od opcija da biste otvorili padajući meni, koji sadrži podopcije i komande. Na primer, možete kliknuti na opciju Datoteka da biste otvorili meni koji sadrži podopcije kao što su Novi prozor, Novi privatni prozor, Otvori datoteku, Sačuvaj kao i druge.
- Traka alatki: To je deo prozora brauzera koji prikazuje različite dugmiće i ikonice, koji omogućavaju brz pristup nekim funkcijama brauzera. Možete kliknuti na neki od dugmića ili ikonica da biste aktivirali neku funkciju. Na primer, možete kliknuti na dugme Osveži da biste ponovo učitali web stranicu, ili na dugme Zvezdica da biste dodali web stranicu u omiljene.
Ako ste ikada posetili neku web stranicu, aplikaciju ili servis na internetu, verovatno ste koristili i neki brauzer / browser ( u daljem tekstu brauzer ) . Brauzer je softver koji omogućava pregledanje web stranica i drugih resursa na internetu. Brauzer se sastoji od korisničkog interfejsa, koji prikazuje sadržaj web stranica, i motora, koji obrađuje zahteve, preuzima podatke i prikazuje ih u formatu koji korisnik može videti i koristiti. U ovom tekstu ćemo objasniti šta je brauzer , kako radi i kako se koristi.
Šta je brauzer ?
Brauzer je skup softverskih komponenti koje omogućavaju komunikaciju između korisnika i web servera, koji su računari koji čuvaju web stranice i druge resurse na internetu. Brauzer se bavi sledećim zadacima:
- Slanje zahteva: Brauzer šalje zahteve web serveru, koji sadrže informacije o tome šta korisnik želi da vidi ili uradi na web stranici. Na primer, kada korisnik unese adresu web stranice u brauzer , brauzer šalje zahtev web serveru koji čuva tu web stranicu, tražeći da mu je pošalje.
- Preuzimanje podataka: Brauzer preuzima podatke od web servera, koji mogu biti u različitim formatima, kao što su HTML, CSS, JavaScript, slike, video i druge. Na primer, kada brauzer dobije odgovor od web servera, brauzer preuzima sve podatke koji su potrebni za prikazivanje web stranice.
- Prikazivanje podataka: Brauzer prikazuje podatke u korisničkom interfejsu, koji se sastoji od prozora, kartica, trake adrese, trake menija, trake alatki i drugih elemenata. Na primer, kada brauzer preuzme sve podatke za web stranicu, brauzer ih obrađuje i prikazuje u prozoru, tako da korisnik može videti i koristiti web stranicu.
- Interakcija sa podacima: Brauzer omogućava korisniku da interaguje sa podacima na web stranici, kao što su linkovi, dugmići, forme, animacije i druge. Na primer, kada korisnik klikne na neki link na web stranici, brauzer šalje novi zahtev web serveru, tražeći da mu pošalje novu web stranicu.
Kako radi brauzer ?
Brauzer radi na principu zahteva i odgovora. Kada korisnik želi da vidi ili uradi nešto na web stranici, on šalje zahtev web serveru, koji sadrži informacije o tome šta korisnik želi. Web server proverava da li je zahtev validan i autorizovan, i ako jeste, šalje odgovor brauzeru, koji sadrži podatke koji su potrebni za ispunjenje zahteva. Brauzer obrađuje odgovor i prikazuje ga korisniku u korisničkom interfejsu.
Zahtevi i odgovori se šalju preko interneta, koji je mreža povezanih računara. Da bi se zahtevi i odgovori mogli prenositi, potrebno je da se koriste određeni protokoli, koji su pravila komunikacije. Najčešće korišćeni protokol je HTTP (Hypertext Transfer Protocol), koji omogućava da se šalju tekstualni i binarni podaci.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli identifikovati, potrebno je da se koriste određene adrese, koje su jedinstveni identifikatori resursa na internetu. Najčešće korišćena adresa je URL (Uniform Resource Locator), koja sadrži informacije o lokaciji, imenu i vrsti resursa.
Da bi se zahtevi i odgovori mogli formatirati, potrebno je da se koriste određeni formati, koji su načini predstavljanja podataka. Najčešće korišćeni format je HTML (Hypertext Markup Language), koji omogućava da se podaci označe i strukturiraju.
Kako se koristi brauzer ?
Da biste koristili brauzer , potrebno je da znate neke osnovne informacije o njemu, kao što su:
- Adresa web stranice: To je adresa koju unesete u brauzer da biste posetili neku web stranicu. Adresa se sastoji od protokola, domena, putanje i parametara. Na primer, adresa https://www.vidanovicdesign.com je adresa web stranice koja sadrži rezultate pretrage za reč brauzer na google-u.
- Kartica: To je deo prozora brauzera koji prikazuje jednu web stranicu. Možete imati više kartica otvorenih u isto vreme, i prebacivati se između njih. Na primer, možete imati karticu sa web stranicom Google-a, i karticu sa web stranicom Facebook-a.
- Traka adrese: To je deo prozora brauzera koji prikazuje adresu web stranice koju posmatrate. Možete uneti novu adresu u traku adrese da biste posetili novu web stranicu, ili koristiti strelice za povratak ili napred da biste se kretali kroz istoriju posetjenih web stranica.
- Traka menija: To je deo prozora brauzera koji prikazuje različite opcije i funkcije brauzera . Možete kliknuti na neku od opcija da biste otvorili padajući meni, koji sadrži podopcije i komande. Na primer, možete kliknuti na opciju Datoteka da biste otvorili meni koji sadrži podopcije kao što su Novi prozor, Novi privatni prozor, Otvori datoteku, Sačuvaj kao i druge.
- Traka alatki: To je deo prozora brauzera koji prikazuje različite dugmiće i ikonice, koji omogućavaju brz pristup nekim funkcijama brauzera. Možete kliknuti na neki od dugmića ili ikonica da biste aktivirali neku funkciju. Na primer, možete kliknuti na dugme Osveži da biste ponovo učitali web stranicu, ili na dugme Zvezdica da biste dodali web stranicu u omiljene.
Brending je proces kreiranja i promovisanja jedinstvenog imena, logotipa, dizajna, slogana ili simbola koji predstavljaju neki proizvod, uslugu, organizaciju ili ličnost. Brending ima za cilj da stvori prepoznatljiv i pozitivan imidž u umovima potrošača,
koji utiče na njihove odluke, lojalnost i emocije. Brending je važan za uspeh i konkurentnost na tržištu, jer omogućava da se razlikuje od drugih ponuđača i da se izgradi dugoročan odnos sa ciljnom publikom.
Evo nekih ključnih tačaka o brendingu:
• Brending se sastoji od različitih elemenata, kao što su ime, logotip, dizajn, slogan i simbol, koji treba da budu jednostavni, pamtljivi, različiti i prilagođeni ciljnoj publici. Na primer, ime Nike je kratko, lako izgovorljivo, jedinstveno i povezano sa boginjom pobede u grčkoj mitologiji.
• Brending se zasniva na kreiranju i održavanju jedinstvenog identiteta, koji predstavlja vrednosti, misiju, viziju i ličnost brenda. Na primer, Apple je brend koji se identifikuje sa inovacijom, kreativnošću, jednostavnošću i kvalitetom.
• Brending se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su reklame, društvene mreže, ambalaža, događaji, sponzorstva i druge. Na primer, Coca-Cola je brend koji koristi razne načine da komunicira sa svojom publikom, kao što su TV spotovi, božićne kampanje, personalizovane flaše i druge.
• Brending se meri kroz različite metrike, kao što su svest o brendu, reputacija, lojalnost, zadovoljstvo i preporuke. Na primer, Google je brend koji ima visok nivo svesti, reputacije, lojalnosti i preporuka, što ga čini jednim od najvrednijih brendova na svetu.
Evo nekih ključnih tačaka o brendingu:
• Brending se sastoji od različitih elemenata, kao što su ime, logotip, dizajn, slogan i simbol, koji treba da budu jednostavni, pamtljivi, različiti i prilagođeni ciljnoj publici. Na primer, ime Nike je kratko, lako izgovorljivo, jedinstveno i povezano sa boginjom pobede u grčkoj mitologiji.
• Brending se zasniva na kreiranju i održavanju jedinstvenog identiteta, koji predstavlja vrednosti, misiju, viziju i ličnost brenda. Na primer, Apple je brend koji se identifikuje sa inovacijom, kreativnošću, jednostavnošću i kvalitetom.
• Brending se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su reklame, društvene mreže, ambalaža, događaji, sponzorstva i druge. Na primer, Coca-Cola je brend koji koristi razne načine da komunicira sa svojom publikom, kao što su TV spotovi, božićne kampanje, personalizovane flaše i druge.
• Brending se meri kroz različite metrike, kao što su svest o brendu, reputacija, lojalnost, zadovoljstvo i preporuke. Na primer, Google je brend koji ima visok nivo svesti, reputacije, lojalnosti i preporuka, što ga čini jednim od najvrednijih brendova na svetu.
Blog je vrsta web stranice koja sadrži redovno ažurirane tekstove, slike, video zapise ili druge sadržaje, koji se obično prikazuju u hronološkom redosledu. Blog može biti lični, profesionalni, tematski, korporativni ili neki drugi tip. Blog ima za cilj
da informiše, zabavi, edukuje ili komunicira sa čitaocima, koji mogu ostavljati komentare, ocene ili deliti sadržaj na društvenim mrežama.
Evo nekih ključnih tačaka o blogu:
- Blog se sastoji od različitih elemenata, kao što su naslov, autor, datum, kategorija, oznake, tekst, slika, video, linkovi i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za blog. Na primer, naslov je prvo što čitalac vidi i treba da privuče njegovu pažnju i zainteresovanost.
- Blog se zasniva na kreiranju i objavljivanju originalnog, relevantnog i kvalitetnog sadržaja, koji odražava mišljenje, znanje, iskustvo ili ličnost autora. Blog treba da bude jedinstven, zanimljiv, koristan i prilagođen ciljnoj publici. Na primer, blog o putovanjima treba da sadrži informacije, savete, fotografije i video zapise o različitim destinacijama, kulturama i doživljajima.
- Blog se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su platforme, domeni, hosting, dizajn, optimizacija, promocija i druge. Blog može biti napravljen na nekoj od postojećih platformi, kao što su WordPress, Blogger, Medium i druge, ili na sopstvenom domenu i hostingu. Blog treba da ima privlačan i funkcionalan dizajn, koji olakšava čitanje i navigaciju. Blog treba da bude optimizovan za pretraživače i korisnike, koristeći ključne reči, naslove, podnaslove, metapodatke, slike i druge. Blog treba da bude promovisan na društvenim mrežama, emailovima, forumima i drugim mestima, kako bi se povećala vidljivost i posećenost.
- Blog se meri kroz različite metrike, kao što su broj poseta, pregleda, komentara, lajkova, deljenja, pretplatnika i druge. Ove metrike pokazuju koliko je blog popularan, uticajan, angažovan i uspešan. Na primer, broj poseta pokazuje koliko ljudi je posetilo blog u određenom periodu, a broj komentara pokazuje koliko ljudi je učestvovalo u diskusiji na blogu.
Evo nekih ključnih tačaka o blogu:
- Blog se sastoji od različitih elemenata, kao što su naslov, autor, datum, kategorija, oznake, tekst, slika, video, linkovi i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za blog. Na primer, naslov je prvo što čitalac vidi i treba da privuče njegovu pažnju i zainteresovanost.
- Blog se zasniva na kreiranju i objavljivanju originalnog, relevantnog i kvalitetnog sadržaja, koji odražava mišljenje, znanje, iskustvo ili ličnost autora. Blog treba da bude jedinstven, zanimljiv, koristan i prilagođen ciljnoj publici. Na primer, blog o putovanjima treba da sadrži informacije, savete, fotografije i video zapise o različitim destinacijama, kulturama i doživljajima.
- Blog se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su platforme, domeni, hosting, dizajn, optimizacija, promocija i druge. Blog može biti napravljen na nekoj od postojećih platformi, kao što su WordPress, Blogger, Medium i druge, ili na sopstvenom domenu i hostingu. Blog treba da ima privlačan i funkcionalan dizajn, koji olakšava čitanje i navigaciju. Blog treba da bude optimizovan za pretraživače i korisnike, koristeći ključne reči, naslove, podnaslove, metapodatke, slike i druge. Blog treba da bude promovisan na društvenim mrežama, emailovima, forumima i drugim mestima, kako bi se povećala vidljivost i posećenost.
- Blog se meri kroz različite metrike, kao što su broj poseta, pregleda, komentara, lajkova, deljenja, pretplatnika i druge. Ove metrike pokazuju koliko je blog popularan, uticajan, angažovan i uspešan. Na primer, broj poseta pokazuje koliko ljudi je posetilo blog u određenom periodu, a broj komentara pokazuje koliko ljudi je učestvovalo u diskusiji na blogu.
Keš: Šta je to i kako radi? Ako ste ikada koristili neki računar, mobilni telefon, web brauzer ili aplikaciju, verovatno ste koristili i neki keš. Keš je privremeno skladište podataka koje se često koriste, koje omogućava brži pristup i poboljšava performanse
sistema. Keš se može odnositi na hardverski ili softverski deo sistema, koji čuva kopije podataka iz glavne memorije ili sa udaljenog servera. Keš ima za cilj da smanji vreme čekanja i poveća efikasnost sistema.
U ovom tekstu ćemo objasniti šta je keš, kako radi i koje vrste keša postoje.
Šta je Keš?
Keš je deo sistema koji služi kao međuskladište između izvora i potrošača podataka. Keš čuva kopije podataka koje se najčešće ili najskorije koriste, tako da se mogu brže dohvatiti kada su potrebne. Keš smanjuje potrebu za ponovnim učitavanjem ili preuzimanjem podataka, koji mogu biti spori ili skupi. Keš povećava brzinu i efikasnost sistema, jer smanjuje opterećenje glavne memorije ili mreže.
Kako radi Keš?
Keš radi na principu lokalnosti, koji podrazumeva da se podaci koji su nedavno ili često korišćeni verovatno ponovo koriste. Keš prati koje podatke koristi sistem, i čuva ih u brzoj memoriji, koja je obično manja, ali brža od glavne memorije. Kada sistem traži neke podatke, keš prvo proverava da li ih ima u svojoj memoriji, i ako ih ima, vraća ih sistemu. Ovo se naziva pogodak keša (cache hit). Ako keš nema tražene podatke u svojoj memoriji, on ih traži iz glavne memorije ili sa servera, i čuva ih u svojoj memoriji za buduću upotrebu. Ovo se naziva promašaj keša (cache miss).
Keš koristi različite algoritme za odlučivanje koje podatke da čuva, a koje da zameni ili izbaci iz svoje memorije, kada je ona puna. Ovi algoritmi se nazivaju politike zamenjivanja (replacement policies), i mogu biti zasnovani na različitim kriterijumima, kao što su učestalost, starost, važnost ili redosled korišćenja podataka. Neki od najpoznatijih algoritama su LRU (Least Recently Used), FIFO (First In First Out), LFU (Least Frequently Used) i druge.
Koje vrste Keša postoje?
Keš se može klasifikovati prema različitim kriterijumima, kao što su nivo, veličina, lokacija, namena ili sadržaj. Neki od najčešćih tipova keša su:
- Keš procesora: To je hardverski Keš koji se nalazi u procesoru računara, i koji čuva kopije instrukcija i podataka iz glavne memorije. Keš procesora se obično sastoji od više nivoa, koji se označavaju kao L1, L2, L3 i druge. Keš procesora je najbrži i najskuplji tip keša, i ima za cilj da smanji vreme pristupa glavnoj memoriji i poveća brzinu izvršavanja programa.
- Keš memorije: To je hardverski keš koji se nalazi između procesora i glavne memorije, i koji čuva kopije podataka iz glavne memorije. Keš memorije se obično sastoji od jednog ili više nivoa, koji se označavaju kao L2, L3, L4 i druge. Keš memorije je brži i skuplji od glavne memorije, i ima za cilj da smanji vreme pristupa glavnoj memoriji i poveća brzinu izvršavanja programa.
- Keš diska: To je softverski Keš koji se nalazi u operativnom sistemu ili aplikaciji, i koji čuva kopije podataka sa diska. Keš diska je brži i jeftiniji od diska, i ima za cilj da smanji vreme pristupa disku i poveća brzinu učitavanja podataka.
- Keš brauzera: To je softverski keš koji se nalazi u web brauzeru, i koji čuva kopije podataka sa web stranica. Keš brauzera je brži i jeftiniji od mreže, i ima za cilj da smanji vreme pristupa web serveru i poveća brzinu učitavanja web stranica.
- Keš aplikacije: To je softverski keš koji se nalazi u nekoj aplikaciji, i koji čuva kopije podataka koji se često koriste u aplikaciji. Keš aplikacije je brži i jeftiniji od drugih izvora podataka, i ima za cilj da smanji vreme pristupa podacima i poveća brzinu rada aplikacije.
Šta je Keš?
Keš je deo sistema koji služi kao međuskladište između izvora i potrošača podataka. Keš čuva kopije podataka koje se najčešće ili najskorije koriste, tako da se mogu brže dohvatiti kada su potrebne. Keš smanjuje potrebu za ponovnim učitavanjem ili preuzimanjem podataka, koji mogu biti spori ili skupi. Keš povećava brzinu i efikasnost sistema, jer smanjuje opterećenje glavne memorije ili mreže.
Kako radi Keš?
Keš radi na principu lokalnosti, koji podrazumeva da se podaci koji su nedavno ili često korišćeni verovatno ponovo koriste. Keš prati koje podatke koristi sistem, i čuva ih u brzoj memoriji, koja je obično manja, ali brža od glavne memorije. Kada sistem traži neke podatke, keš prvo proverava da li ih ima u svojoj memoriji, i ako ih ima, vraća ih sistemu. Ovo se naziva pogodak keša (cache hit). Ako keš nema tražene podatke u svojoj memoriji, on ih traži iz glavne memorije ili sa servera, i čuva ih u svojoj memoriji za buduću upotrebu. Ovo se naziva promašaj keša (cache miss).
Keš koristi različite algoritme za odlučivanje koje podatke da čuva, a koje da zameni ili izbaci iz svoje memorije, kada je ona puna. Ovi algoritmi se nazivaju politike zamenjivanja (replacement policies), i mogu biti zasnovani na različitim kriterijumima, kao što su učestalost, starost, važnost ili redosled korišćenja podataka. Neki od najpoznatijih algoritama su LRU (Least Recently Used), FIFO (First In First Out), LFU (Least Frequently Used) i druge.
Koje vrste Keša postoje?
Keš se može klasifikovati prema različitim kriterijumima, kao što su nivo, veličina, lokacija, namena ili sadržaj. Neki od najčešćih tipova keša su:
- Keš procesora: To je hardverski Keš koji se nalazi u procesoru računara, i koji čuva kopije instrukcija i podataka iz glavne memorije. Keš procesora se obično sastoji od više nivoa, koji se označavaju kao L1, L2, L3 i druge. Keš procesora je najbrži i najskuplji tip keša, i ima za cilj da smanji vreme pristupa glavnoj memoriji i poveća brzinu izvršavanja programa.
- Keš memorije: To je hardverski keš koji se nalazi između procesora i glavne memorije, i koji čuva kopije podataka iz glavne memorije. Keš memorije se obično sastoji od jednog ili više nivoa, koji se označavaju kao L2, L3, L4 i druge. Keš memorije je brži i skuplji od glavne memorije, i ima za cilj da smanji vreme pristupa glavnoj memoriji i poveća brzinu izvršavanja programa.
- Keš diska: To je softverski Keš koji se nalazi u operativnom sistemu ili aplikaciji, i koji čuva kopije podataka sa diska. Keš diska je brži i jeftiniji od diska, i ima za cilj da smanji vreme pristupa disku i poveća brzinu učitavanja podataka.
- Keš brauzera: To je softverski keš koji se nalazi u web brauzeru, i koji čuva kopije podataka sa web stranica. Keš brauzera je brži i jeftiniji od mreže, i ima za cilj da smanji vreme pristupa web serveru i poveća brzinu učitavanja web stranica.
- Keš aplikacije: To je softverski keš koji se nalazi u nekoj aplikaciji, i koji čuva kopije podataka koji se često koriste u aplikaciji. Keš aplikacije je brži i jeftiniji od drugih izvora podataka, i ima za cilj da smanji vreme pristupa podacima i poveća brzinu rada aplikacije.
CSS je skraćenica za Cascading Style Sheets, što znači kaskadni stilski listovi. CSS je jezik koji se koristi za opisivanje izgleda i formata web stranica, koje su napisane u HTML-u ili XML-u. CSS omogućava da se odvoji sadržaj od prezentacije, i da se
primeni isti stil na više web stranica. CSS je važan za web dizajn, jer omogućava da se naprave lepe, prilagodljive i interaktivne web stranice.
Evo nekih ključnih tačaka o CSS-u:
• CSS se sastoji od različitih elemenata, kao što su selektori, svojstva, vrednosti, deklaracije, pravila, listovi i kaskade. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za CSS. Na primer, selektor je deo CSS koda koji određuje na koji HTML element se primenjuje stil, a svojstvo je deo CSS koda koji određuje koji aspekt izgleda ili formata se menja.
• CSS se zasniva na kreiranju i primeni stilskih listova, koji su skupovi pravila koja definišu stil za web stranicu ili deo web stranice. Stilski listovi se mogu povezati sa HTML dokumentom na tri načina: spoljašnji, unutrašnji i ugrađeni. Spoljašnji stilski list je posebna datoteka koja se povezuje sa HTML dokumentom pomoću link elementa. Unutrašnji stilski list je deo HTML dokumenta koji se nalazi u head elementu, i koji se označava sa style elementom. Ugrađeni stilski list je deo HTML elementa koji se nalazi u body elementu, i koji se označava sa style atributom.
• CSS se ostvaruje kroz primenu kaskade, koja je mehanizam koji određuje koji stil se primenjuje na HTML element, kada postoji više stilskih listova ili pravila koji se odnose na isti element. Kaskada se zasniva na tri faktora: poreklo, specifičnost i redosled. Poreklo je izvor stilskog lista, koji može biti korisnik, autor ili brauzer. Specifičnost je mera koliko je selektor precizan i detaljan, koja se računa na osnovu broja identifikatora, klasa i elemenata u selektoru. Redosled je mesto gde se stilsko pravilo nalazi u stilskom listu ili HTML dokumentu, pri čemu se kasnije pravilo primenjuje pre nego ranije pravilo.
• CSS se meri kroz različite metrike, kao što su veličina, brzina, kompatibilnost i pristupačnost. Veličina je količina CSS koda koja se koristi za stilizovanje web stranice, koja utiče na vreme učitavanja i performanse web stranice. Brzina je vreme koje je potrebno brauzeru da učita, analizira i primeni CSS kod na web stranicu, koja utiče na korisničko iskustvo i zadovoljstvo. Kompatibilnost je sposobnost CSS koda da radi na različitim brauzerima, uređajima i rezolucijama, koja utiče na dostupnost i kvalitet web stranice. Pristupačnost je sposobnost CSS koda da omogući lako i jednako korišćenje web stranice za sve korisnike, bez obzira na njihove fizičke, mentalne ili tehničke sposobnosti, koja utiče na inkluzivnost i etiku web stranice.
CSS je jezik koji se koristi za opisivanje izgleda i formata web stranica, koje su napisane u HTML-u ili XML-u. CSS omogućava da se odvoji sadržaj od prezentacije, i da se primeni isti stil na više web stranica. CSS se sastoji od različitih elemenata, kao što su selektori, svojstva, vrednosti, deklaracije, pravila, listovi i kaskade. CSS se zasniva na kreiranju i primeni stilskih listova, koji su skupovi pravila koja definišu stil za web stranicu ili deo web stranice. CSS se ostvaruje kroz primenu kaskade, koja je mehanizam koji određuje koji stil se primenjuje na HTML element, kada postoji više stilskih listova ili pravila koji se odnose na isti element. CSS se meri kroz različite metrike, kao što su veličina, brzina, kompatibilnost i pristupačnost.
Evo nekih ključnih tačaka o CSS-u:
• CSS se sastoji od različitih elemenata, kao što su selektori, svojstva, vrednosti, deklaracije, pravila, listovi i kaskade. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za CSS. Na primer, selektor je deo CSS koda koji određuje na koji HTML element se primenjuje stil, a svojstvo je deo CSS koda koji određuje koji aspekt izgleda ili formata se menja.
• CSS se zasniva na kreiranju i primeni stilskih listova, koji su skupovi pravila koja definišu stil za web stranicu ili deo web stranice. Stilski listovi se mogu povezati sa HTML dokumentom na tri načina: spoljašnji, unutrašnji i ugrađeni. Spoljašnji stilski list je posebna datoteka koja se povezuje sa HTML dokumentom pomoću link elementa. Unutrašnji stilski list je deo HTML dokumenta koji se nalazi u head elementu, i koji se označava sa style elementom. Ugrađeni stilski list je deo HTML elementa koji se nalazi u body elementu, i koji se označava sa style atributom.
• CSS se ostvaruje kroz primenu kaskade, koja je mehanizam koji određuje koji stil se primenjuje na HTML element, kada postoji više stilskih listova ili pravila koji se odnose na isti element. Kaskada se zasniva na tri faktora: poreklo, specifičnost i redosled. Poreklo je izvor stilskog lista, koji može biti korisnik, autor ili brauzer. Specifičnost je mera koliko je selektor precizan i detaljan, koja se računa na osnovu broja identifikatora, klasa i elemenata u selektoru. Redosled je mesto gde se stilsko pravilo nalazi u stilskom listu ili HTML dokumentu, pri čemu se kasnije pravilo primenjuje pre nego ranije pravilo.
• CSS se meri kroz različite metrike, kao što su veličina, brzina, kompatibilnost i pristupačnost. Veličina je količina CSS koda koja se koristi za stilizovanje web stranice, koja utiče na vreme učitavanja i performanse web stranice. Brzina je vreme koje je potrebno brauzeru da učita, analizira i primeni CSS kod na web stranicu, koja utiče na korisničko iskustvo i zadovoljstvo. Kompatibilnost je sposobnost CSS koda da radi na različitim brauzerima, uređajima i rezolucijama, koja utiče na dostupnost i kvalitet web stranice. Pristupačnost je sposobnost CSS koda da omogući lako i jednako korišćenje web stranice za sve korisnike, bez obzira na njihove fizičke, mentalne ili tehničke sposobnosti, koja utiče na inkluzivnost i etiku web stranice.
CSS je jezik koji se koristi za opisivanje izgleda i formata web stranica, koje su napisane u HTML-u ili XML-u. CSS omogućava da se odvoji sadržaj od prezentacije, i da se primeni isti stil na više web stranica. CSS se sastoji od različitih elemenata, kao što su selektori, svojstva, vrednosti, deklaracije, pravila, listovi i kaskade. CSS se zasniva na kreiranju i primeni stilskih listova, koji su skupovi pravila koja definišu stil za web stranicu ili deo web stranice. CSS se ostvaruje kroz primenu kaskade, koja je mehanizam koji određuje koji stil se primenjuje na HTML element, kada postoji više stilskih listova ili pravila koji se odnose na isti element. CSS se meri kroz različite metrike, kao što su veličina, brzina, kompatibilnost i pristupačnost.
DNS je skraćenica za Domain Name System, što znači sistem imena domena. DNS je sistem koji omogućava da se web adrese, koje su obično u obliku slova i reči, prevode u brojeve, koji se nazivaju IP adrese. DNS ima za cilj da olakša korišćenje interneta,
jer je lakše zapamtiti i ukucati ime domena, nego niz brojeva.
Evo nekih ključnih tačaka o DNS:
• DNS se sastoji od različitih elemenata, kao što su domeni, poddomeni, prefiksi, sufiksi, DNS serveri i DNS zapisi. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za DNS. Na primer, domen je deo web adrese koji identifikuje vlasnika ili svrhu web stranice, kao što je google.com ili wikipedia.org.
• DNS se zasniva na hijerarhijskoj strukturi, koja se sastoji od više nivoa domena, koji se odvajaju tačkama. Najviši nivo je koren, koji je označen praznim znakom. Ispod korena su domeni prvog nivoa, koji se nazivaju i vrhovni domeni, kao što su .com, .org, .rs i druge. Ispod domena prvog nivoa su domeni drugog nivoa, koji se nazivaju i generički domeni, kao što su google, wikipedia, marketingsrbija i druge. Ispod domena drugog nivoa mogu biti i domeni trećeg i nižih nivoa, koji se nazivaju i poddomeni, kao što su www, mail, blog i druge.
• DNS se ostvaruje kroz razmenu upita i odgovora između klijenata i servera, koji su računari koji čuvaju i pružaju informacije o domenima i IP adresama. Kada klijent želi da poseti neku web stranicu, on šalje upit DNS serveru, koji sadrži ime domena. DNS server proverava da li ima informaciju o tom domenu u svojoj bazi podataka, i ako ima, šalje odgovor klijentu, koji sadrži IP adresu. Ako DNS server nema informaciju o tom domenu, on prosleđuje upit drugom DNS serveru, koji je bliži korenu, i tako dalje, dok se ne nađe odgovarajući DNS server, koji zna IP adresu traženog domena.
• DNS se meri kroz različite metrike, kao što su brzina, tačnost, pouzdanost i sigurnost. Brzina je vreme koje je potrebno DNS serveru da odgovori na upit klijenta, koja utiče na vreme učitavanja web stranice. Tačnost je stepen u kojem DNS server vraća ispravnu IP adresu za traženi domen, koja utiče na dostupnost web stranice. Pouzdanost je sposobnost DNS servera da radi bez prekida i grešaka, koja utiče na stabilnost web stranice. Sigurnost je zaštita DNS servera od napada i zloupotreba, koja utiče na integritet i privatnost web stranice.
Evo nekih ključnih tačaka o DNS:
• DNS se sastoji od različitih elemenata, kao što su domeni, poddomeni, prefiksi, sufiksi, DNS serveri i DNS zapisi. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za DNS. Na primer, domen je deo web adrese koji identifikuje vlasnika ili svrhu web stranice, kao što je google.com ili wikipedia.org.
• DNS se zasniva na hijerarhijskoj strukturi, koja se sastoji od više nivoa domena, koji se odvajaju tačkama. Najviši nivo je koren, koji je označen praznim znakom. Ispod korena su domeni prvog nivoa, koji se nazivaju i vrhovni domeni, kao što su .com, .org, .rs i druge. Ispod domena prvog nivoa su domeni drugog nivoa, koji se nazivaju i generički domeni, kao što su google, wikipedia, marketingsrbija i druge. Ispod domena drugog nivoa mogu biti i domeni trećeg i nižih nivoa, koji se nazivaju i poddomeni, kao što su www, mail, blog i druge.
• DNS se ostvaruje kroz razmenu upita i odgovora između klijenata i servera, koji su računari koji čuvaju i pružaju informacije o domenima i IP adresama. Kada klijent želi da poseti neku web stranicu, on šalje upit DNS serveru, koji sadrži ime domena. DNS server proverava da li ima informaciju o tom domenu u svojoj bazi podataka, i ako ima, šalje odgovor klijentu, koji sadrži IP adresu. Ako DNS server nema informaciju o tom domenu, on prosleđuje upit drugom DNS serveru, koji je bliži korenu, i tako dalje, dok se ne nađe odgovarajući DNS server, koji zna IP adresu traženog domena.
• DNS se meri kroz različite metrike, kao što su brzina, tačnost, pouzdanost i sigurnost. Brzina je vreme koje je potrebno DNS serveru da odgovori na upit klijenta, koja utiče na vreme učitavanja web stranice. Tačnost je stepen u kojem DNS server vraća ispravnu IP adresu za traženi domen, koja utiče na dostupnost web stranice. Pouzdanost je sposobnost DNS servera da radi bez prekida i grešaka, koja utiče na stabilnost web stranice. Sigurnost je zaštita DNS servera od napada i zloupotreba, koja utiče na integritet i privatnost web stranice.
Domen je adresa web stranice na internetu, koja se sastoji od imena i ekstenzije, kao što je www.vidanovicdesign.com. Domen omogućava da se web stranice lakše pronađu i zapamte, jer su u obliku reči, a ne brojeva. Domen je deo DNS (Domain Name System)
sistema, koji je sistem koji prevodi domene u IP adrese, koje su brojevi koji identifikuju računare na internetu.
Evo nekih ključnih tačaka o domenu:
• Domen se sastoji od različitih elemenata, kao što su domeni, poddomeni, prefiksi, sufiksi, DNS serveri i DNS zapisi. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za domen. Na primer, domen je deo web adrese koji identifikuje vlasnika ili svrhu web stranice, kao što je google.com ili wikipedia.org.
• Domen se zasniva na hijerarhijskoj strukturi, koja se sastoji od više nivoa domena, koji se odvajaju tačkama. Najviši nivo je koren, koji je označen praznim znakom. Ispod korena su domeni prvog nivoa, koji se nazivaju i vrhovni domeni, kao što su .com, .org, .rs i druge. Ispod domena prvog nivoa su domeni drugog nivoa, koji se nazivaju i generički domeni, kao što su bing, wikipedia, marketingsrbija i druge. Ispod domena drugog nivoa mogu biti i domeni trećeg i nižih nivoa, koji se nazivaju i poddomeni, kao što su www, mail, blog i druge.
• Domen se ostvaruje kroz razmenu upita i odgovora između klijenata i servera, koji su računari koji čuvaju i pružaju informacije o domenima i IP adresama. Kada klijent želi da poseti neku web stranicu, on šalje upit DNS serveru, koji sadrži ime domena. DNS server proverava da li ima informaciju o tom domenu u svojoj bazi podataka, i ako ima, šalje odgovor klijentu, koji sadrži IP adresu. Ako DNS server nema informaciju o tom domenu, on prosleđuje upit drugom DNS serveru, koji je bliži korenu, i tako dalje, dok se ne nađe odgovarajući DNS server, koji zna IP adresu traženog domena.
• Domen se meri kroz različite metrike, kao što su brzina, tačnost, pouzdanost i sigurnost. Brzina je vreme koje je potrebno DNS serveru da odgovori na upit klijenta, koja utiče na vreme učitavanja web stranice. Tačnost je stepen u kojem DNS server vraća ispravnu IP adresu za traženi domen, koja utiče na dostupnost web stranice. Pouzdanost je sposobnost DNS servera da radi bez prekida i grešaka, koja utiče na stabilnost web stranice. Sigurnost je zaštita DNS servera od napada i zloupotreba, koja utiče na integritet i privatnost web stranice.
Evo nekih ključnih tačaka o domenu:
• Domen se sastoji od različitih elemenata, kao što su domeni, poddomeni, prefiksi, sufiksi, DNS serveri i DNS zapisi. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za domen. Na primer, domen je deo web adrese koji identifikuje vlasnika ili svrhu web stranice, kao što je google.com ili wikipedia.org.
• Domen se zasniva na hijerarhijskoj strukturi, koja se sastoji od više nivoa domena, koji se odvajaju tačkama. Najviši nivo je koren, koji je označen praznim znakom. Ispod korena su domeni prvog nivoa, koji se nazivaju i vrhovni domeni, kao što su .com, .org, .rs i druge. Ispod domena prvog nivoa su domeni drugog nivoa, koji se nazivaju i generički domeni, kao što su bing, wikipedia, marketingsrbija i druge. Ispod domena drugog nivoa mogu biti i domeni trećeg i nižih nivoa, koji se nazivaju i poddomeni, kao što su www, mail, blog i druge.
• Domen se ostvaruje kroz razmenu upita i odgovora između klijenata i servera, koji su računari koji čuvaju i pružaju informacije o domenima i IP adresama. Kada klijent želi da poseti neku web stranicu, on šalje upit DNS serveru, koji sadrži ime domena. DNS server proverava da li ima informaciju o tom domenu u svojoj bazi podataka, i ako ima, šalje odgovor klijentu, koji sadrži IP adresu. Ako DNS server nema informaciju o tom domenu, on prosleđuje upit drugom DNS serveru, koji je bliži korenu, i tako dalje, dok se ne nađe odgovarajući DNS server, koji zna IP adresu traženog domena.
• Domen se meri kroz različite metrike, kao što su brzina, tačnost, pouzdanost i sigurnost. Brzina je vreme koje je potrebno DNS serveru da odgovori na upit klijenta, koja utiče na vreme učitavanja web stranice. Tačnost je stepen u kojem DNS server vraća ispravnu IP adresu za traženi domen, koja utiče na dostupnost web stranice. Pouzdanost je sposobnost DNS servera da radi bez prekida i grešaka, koja utiče na stabilnost web stranice. Sigurnost je zaštita DNS servera od napada i zloupotreba, koja utiče na integritet i privatnost web stranice.
E-prodavnica je vrsta web stranice koja omogućava prodaju i kupovinu proizvoda ili usluga putem interneta. E-prodavnica ima za cilj da olakša i ubrza trgovinu, jer nudi širok izbor, niže cene, brzu isporuku i sigurno plaćanje. E-prodavnica je važna za
poslovanje, jer omogućava da se dopre do većeg broja potencijalnih kupaca, poveća prodaja i konkurentnost na tržištu.
Evo nekih ključnih tačaka o e-prodavnici:
• E-prodavnica se sastoji od različitih elemenata, kao što su domen, hosting, platforma, dizajn, katalog, korpa, plaćanje, isporuka i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za e-prodavnicu. Na primer, domen je adresa e-prodavnice na internetu, koja treba da bude jednostavna, pamtljiva i prilagođena ciljnoj publici. • E-prodavnica se zasniva na kreiranju i održavanju web stranice, koja predstavlja online prodavnicu, gde se mogu pregledati, naručiti i platiti proizvodi ili usluge. Web stranica treba da bude funkcionalna, atraktivna, korisna i prilagodljiva različitim uređajima, brauzerima i rezolucijama. Web stranica treba da sadrži sve potrebne informacije o proizvodima, uslovima, cenama, kontaktima i drugim.
• E-prodavnica se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su optimizacija, promocija, analiza, povratne informacije i druge. Optimizacija je proces poboljšanja web stranice za pretraživače i korisnike, koristeći ključne reči, naslove, metapodatke, slike i druge. Promocija je proces privlačenja i zadržavanja kupaca, koristeći reklame, društvene mreže, emailove, blogove i druge. Analiza je proces praćenja i merenja performansi web stranice, koristeći alate kao što su Google Analytics, Google Search Console, Bing Webmaster Tools i druge. Povratne informacije su proces prikupljanja i obrade mišljenja i ocena kupaca, koristeći ankete, komentare, ocene, recenzije i druge.
• E-prodavnica se meri kroz različite metrike, kao što su broj poseta, konverzija, prodaja, zarada, trošak, profit i druge. Ove metrike pokazuju koliko je e-prodavnica uspešna, profitabilna, efikasna i konkurentna. Na primer, broj poseta pokazuje koliko ljudi je posetilo e-prodavnicu u određenom periodu, a konverzija pokazuje koliko ljudi je kupilo nešto na e-prodavnici.
Evo nekih ključnih tačaka o e-prodavnici:
• E-prodavnica se sastoji od različitih elemenata, kao što su domen, hosting, platforma, dizajn, katalog, korpa, plaćanje, isporuka i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za e-prodavnicu. Na primer, domen je adresa e-prodavnice na internetu, koja treba da bude jednostavna, pamtljiva i prilagođena ciljnoj publici. • E-prodavnica se zasniva na kreiranju i održavanju web stranice, koja predstavlja online prodavnicu, gde se mogu pregledati, naručiti i platiti proizvodi ili usluge. Web stranica treba da bude funkcionalna, atraktivna, korisna i prilagodljiva različitim uređajima, brauzerima i rezolucijama. Web stranica treba da sadrži sve potrebne informacije o proizvodima, uslovima, cenama, kontaktima i drugim.
• E-prodavnica se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su optimizacija, promocija, analiza, povratne informacije i druge. Optimizacija je proces poboljšanja web stranice za pretraživače i korisnike, koristeći ključne reči, naslove, metapodatke, slike i druge. Promocija je proces privlačenja i zadržavanja kupaca, koristeći reklame, društvene mreže, emailove, blogove i druge. Analiza je proces praćenja i merenja performansi web stranice, koristeći alate kao što su Google Analytics, Google Search Console, Bing Webmaster Tools i druge. Povratne informacije su proces prikupljanja i obrade mišljenja i ocena kupaca, koristeći ankete, komentare, ocene, recenzije i druge.
• E-prodavnica se meri kroz različite metrike, kao što su broj poseta, konverzija, prodaja, zarada, trošak, profit i druge. Ove metrike pokazuju koliko je e-prodavnica uspešna, profitabilna, efikasna i konkurentna. Na primer, broj poseta pokazuje koliko ljudi je posetilo e-prodavnicu u određenom periodu, a konverzija pokazuje koliko ljudi je kupilo nešto na e-prodavnici.
Favicon je mala ikonica koja se pojavljuje pored naslova web stranice u brauzeru, kartici, istoriji, obeleživačima i drugim mestima. Favicon ima za cilj da poboljša vizuelni identitet i prepoznatljivost web stranice, i da olakša navigaciju i organizaciju
web stranica. Favicon je važan za web dizajn, jer omogućava da se istakne i razlikuje od drugih web stranica.
Evo nekih ključnih tačaka o faviconu:
• Favicon se sastoji od različitih elemenata, kao što su ime, ekstenzija, dimenzija, format, boja i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za favicon. Na primer, ime favicona je obično favicon.ico, a ekstenzija je .ico, .png, .svg ili neka druga.
• Favicon se zasniva na kreiranju i dodavanju male slike, koja predstavlja logo, simbol, slovo ili neki drugi grafički element web stranice. Slika treba da bude jednostavna, jasna, originalna i prilagođena stilu i temi web stranice. Slika treba da ima odgovarajuću dimenziju, format i boju, koje zavise od vrste brauzera, uređaja i rezolucije.
• Favicon se ostvaruje kroz povezivanje slike sa HTML dokumentom, koji predstavlja web stranicu, pomoću link elementa. Link element se nalazi u head elementu HTML dokumenta, i sadrži atribute kao što su rel, href, type i sizes. Ovi atributi određuju vezu, lokaciju, tip i veličinu slike favicona. Na primer, link element za favicon može da izgleda ovako:
• Favicon se meri kroz različite metrike, kao što su vidljivost, prepoznatljivost, doslednost i druge. Vidljivost je sposobnost favicona da se istakne i uoči na različitim mestima u brauzeru, kao što su kartica, istorija, obeleživači i druge. Prepoznatljivost je sposobnost favicona da se poveže i identifikuje sa web stranicom, kao što su logo, simbol, slovo ili neki drugi grafički element. Doslednost je sposobnost favicona da se prilagodi i uskladi sa stilom i temom web stranice, kao što su boja, font, dizajn i druge.
Evo nekih ključnih tačaka o faviconu:
• Favicon se sastoji od različitih elemenata, kao što su ime, ekstenzija, dimenzija, format, boja i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za favicon. Na primer, ime favicona je obično favicon.ico, a ekstenzija je .ico, .png, .svg ili neka druga.
• Favicon se zasniva na kreiranju i dodavanju male slike, koja predstavlja logo, simbol, slovo ili neki drugi grafički element web stranice. Slika treba da bude jednostavna, jasna, originalna i prilagođena stilu i temi web stranice. Slika treba da ima odgovarajuću dimenziju, format i boju, koje zavise od vrste brauzera, uređaja i rezolucije.
• Favicon se ostvaruje kroz povezivanje slike sa HTML dokumentom, koji predstavlja web stranicu, pomoću link elementa. Link element se nalazi u head elementu HTML dokumenta, i sadrži atribute kao što su rel, href, type i sizes. Ovi atributi određuju vezu, lokaciju, tip i veličinu slike favicona. Na primer, link element za favicon može da izgleda ovako:
<link rel=“icon” href=“favicon.ico” type=“image/x-icon”/>
• Favicon se meri kroz različite metrike, kao što su vidljivost, prepoznatljivost, doslednost i druge. Vidljivost je sposobnost favicona da se istakne i uoči na različitim mestima u brauzeru, kao što su kartica, istorija, obeleživači i druge. Prepoznatljivost je sposobnost favicona da se poveže i identifikuje sa web stranicom, kao što su logo, simbol, slovo ili neki drugi grafički element. Doslednost je sposobnost favicona da se prilagodi i uskladi sa stilom i temom web stranice, kao što su boja, font, dizajn i druge.
Front end: Šta je to i kako radi?
Ako ste ikada posetili neku web stranicu, verovatno ste videli i doživeli front end. Front end je deo web razvoja koji se bavi izgledom i interakcijom web stranica, koje su napisane u HTML-u ili XML-u. Front end je ono što korisnik vidi i doživljava na ekranu, kao što su meniji, grafika, dugmići i druge funkcije. Front end se takođe naziva i klijentska strana, jer je to ona koja komunicira sa korisnikom. Front end programeri su odgovorni za kreiranje privlačnih, prilagodljivih i interaktivnih web stranica.
Šta je front end?
Front end je deo sistema koji služi kao interfejs između korisnika i servera. Front end prikazuje podatke i informacije koje dobija od servera, i omogućava korisniku da ih pregleda, unosi, menja i šalje nazad serveru. Front end se sastoji od različitih jezika, alata i veština, koje se koriste za dizajniranje i kodiranje web stranica.
Kako radi front end?
Front end radi na principu klijent-server arhitekture, koja podrazumeva da se podaci i informacije razmenjuju između klijenta i servera. Klijent je računar ili uređaj koji koristi web brauzer da pristupi web stranici. Server je računar ili uređaj koji čuva i obrađuje podatke i informacije za web stranicu. Kada klijent želi da poseti neku web stranicu, on šalje zahtev serveru, koji sadrži adresu web stranice. Server proverava da li ima tu web stranicu u svojoj bazi podataka, i ako ima, šalje odgovor klijentu, koji sadrži HTML, CSS i JavaScript kodove. Klijent prima te kodove, i koristi web brauzer da ih interpretira i prikaže na ekranu.
Front end koristi različite jezike za kreiranje i prikazivanje web stranica. Osnovni jezici za front end razvoj su HTML, CSS i JavaScript. HTML je jezik koji definiše strukturu i sadržaj web stranice, koristeći oznake ili tagove. CSS je jezik koji definiše stil i format web stranice, koristeći svojstva i vrednosti. JavaScript je jezik koji dodaje dinamiku i funkcionalnost web stranici, koristeći promenljive, funkcije, objekte i druge.
Front end koristi i razne alate i okvire, koji olakšavaju i ubrzavaju razvoj web stranica. Alati su programi ili aplikacije koje pomažu u pisanju, testiranju, optimizovanju i održavanju koda. Neki od popularnih alata su Visual Studio Code, Chrome DevTools, Git i druge. Okviri su skupovi gotovih koda, koji nude rešenja za česte probleme i zadatke u front end razvoju. Neki od popularnih okvira su Bootstrap, React, Angular i druge.
Koje vrste front enda postoje?
Front end se može klasifikovati prema različitim kriterijumima, kao što su vrsta, namena, sadržaj ili tehnologija. Neki od najčešćih tipova front enda su:
- Statički front end: To je front end koji se sastoji od fiksnih i nepromenljivih web stranica, koje se uvek prikazuju isto svim korisnicima. Statički front end se obično koristi za web stranice koje imaju jednostavan i informativan sadržaj, kao što su lični blogovi, portfoliji, biografije i druge.
- Dinamički front end: To je front end koji se sastoji od promenljivih i prilagodljivih web stranica, koje se mogu menjati u zavisnosti od korisnika, vremena, lokacije i drugih faktora. Dinamički front end se obično koristi za web stranice koje imaju složen i interaktivan sadržaj, kao što su društvene mreže, e-prodavnice, igre i druge.
- Responzivni front end: To je front end koji se sastoji od web stranica koje se mogu prilagoditi različitim veličinama i orijentacijama ekrana, kao što su desktop, laptop, tablet i mobilni. Responzivni front end se obično koristi za web stranice koje žele da budu dostupne i funkcionalne na svim uređajima, i da poboljšaju korisničko iskustvo i zadovoljstvo.
- Progresivni front end: To je front end koji se sastoji od web stranica koje se mogu raditi i bez internet konekcije, koristeći keširanje i sinhronizaciju podataka. Progresivni front end se obično koristi za web stranice koje žele da budu pouzdane i brze, i da rade kao nativne aplikacije na uređajima.
Ako ste ikada posetili neku web stranicu, verovatno ste videli i doživeli front end. Front end je deo web razvoja koji se bavi izgledom i interakcijom web stranica, koje su napisane u HTML-u ili XML-u. Front end je ono što korisnik vidi i doživljava na ekranu, kao što su meniji, grafika, dugmići i druge funkcije. Front end se takođe naziva i klijentska strana, jer je to ona koja komunicira sa korisnikom. Front end programeri su odgovorni za kreiranje privlačnih, prilagodljivih i interaktivnih web stranica.
Šta je front end?
Front end je deo sistema koji služi kao interfejs između korisnika i servera. Front end prikazuje podatke i informacije koje dobija od servera, i omogućava korisniku da ih pregleda, unosi, menja i šalje nazad serveru. Front end se sastoji od različitih jezika, alata i veština, koje se koriste za dizajniranje i kodiranje web stranica.
Kako radi front end?
Front end radi na principu klijent-server arhitekture, koja podrazumeva da se podaci i informacije razmenjuju između klijenta i servera. Klijent je računar ili uređaj koji koristi web brauzer da pristupi web stranici. Server je računar ili uređaj koji čuva i obrađuje podatke i informacije za web stranicu. Kada klijent želi da poseti neku web stranicu, on šalje zahtev serveru, koji sadrži adresu web stranice. Server proverava da li ima tu web stranicu u svojoj bazi podataka, i ako ima, šalje odgovor klijentu, koji sadrži HTML, CSS i JavaScript kodove. Klijent prima te kodove, i koristi web brauzer da ih interpretira i prikaže na ekranu.
Front end koristi različite jezike za kreiranje i prikazivanje web stranica. Osnovni jezici za front end razvoj su HTML, CSS i JavaScript. HTML je jezik koji definiše strukturu i sadržaj web stranice, koristeći oznake ili tagove. CSS je jezik koji definiše stil i format web stranice, koristeći svojstva i vrednosti. JavaScript je jezik koji dodaje dinamiku i funkcionalnost web stranici, koristeći promenljive, funkcije, objekte i druge.
Front end koristi i razne alate i okvire, koji olakšavaju i ubrzavaju razvoj web stranica. Alati su programi ili aplikacije koje pomažu u pisanju, testiranju, optimizovanju i održavanju koda. Neki od popularnih alata su Visual Studio Code, Chrome DevTools, Git i druge. Okviri su skupovi gotovih koda, koji nude rešenja za česte probleme i zadatke u front end razvoju. Neki od popularnih okvira su Bootstrap, React, Angular i druge.
Koje vrste front enda postoje?
Front end se može klasifikovati prema različitim kriterijumima, kao što su vrsta, namena, sadržaj ili tehnologija. Neki od najčešćih tipova front enda su:
- Statički front end: To je front end koji se sastoji od fiksnih i nepromenljivih web stranica, koje se uvek prikazuju isto svim korisnicima. Statički front end se obično koristi za web stranice koje imaju jednostavan i informativan sadržaj, kao što su lični blogovi, portfoliji, biografije i druge.
- Dinamički front end: To je front end koji se sastoji od promenljivih i prilagodljivih web stranica, koje se mogu menjati u zavisnosti od korisnika, vremena, lokacije i drugih faktora. Dinamički front end se obično koristi za web stranice koje imaju složen i interaktivan sadržaj, kao što su društvene mreže, e-prodavnice, igre i druge.
- Responzivni front end: To je front end koji se sastoji od web stranica koje se mogu prilagoditi različitim veličinama i orijentacijama ekrana, kao što su desktop, laptop, tablet i mobilni. Responzivni front end se obično koristi za web stranice koje žele da budu dostupne i funkcionalne na svim uređajima, i da poboljšaju korisničko iskustvo i zadovoljstvo.
- Progresivni front end: To je front end koji se sastoji od web stranica koje se mogu raditi i bez internet konekcije, koristeći keširanje i sinhronizaciju podataka. Progresivni front end se obično koristi za web stranice koje žele da budu pouzdane i brze, i da rade kao nativne aplikacije na uređajima.
GUI je skraćenica za Graphical User Interface, što znači grafički korisnički interfejs. GUI je deo softvera koji omogućava korisniku da komunicira sa računarom ili uređajem pomoću vizuelnih elemenata, kao što su ikone, dugmići, meniji, prozori i druge.
GUI ima za cilj da olakša i poboljša korišćenje softvera, jer je intuitivan, atraktivan i prilagodljiv. GUI je važan za razvoj softvera, jer utiče na korisničko iskustvo i zadovoljstvo.
Evo nekih ključnih tačaka o GUI-u:
- GUI se sastoji od različitih elemenata, kao što su widgeti, kontejneri, događaji, akcije i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za GUI. Na primer, widget je grafički element koji prikazuje neku informaciju ili omogućava neku interakciju, kao što je dugme, polje za unos, lista i druge.
- GUI se zasniva na korišćenju raznih alata i okvira, koji olakš
Evo nekih ključnih tačaka o GUI-u:
- GUI se sastoji od različitih elemenata, kao što su widgeti, kontejneri, događaji, akcije i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za GUI. Na primer, widget je grafički element koji prikazuje neku informaciju ili omogućava neku interakciju, kao što je dugme, polje za unos, lista i druge.
- GUI se zasniva na korišćenju raznih alata i okvira, koji olakš
HTTP je skraćenica za Hypertext Transfer Protocol, što znači protokol za prenos hiperteksta. HTTP je osnovni protokol za komunikaciju između klijenta i servera na internetu. HTTP omogućava da se zahtevaju i prenose podaci u obliku hiperteksta, koji je
tekst koji sadrži linkove na druge resurse. HTTP ima za cilj da olakša i ubrza pristup i razmenu informacija na internetu.
HTTPS je skraćenica za Hypertext Transfer Protocol Secure, što znači siguran protokol za prenos hiperteksta. HTTPS je proširena verzija HTTP-a, koja dodaje sloj enkripcije i autentikacije na komunikaciju između klijenta i servera. HTTPS omogućava da se zaštite podaci od presretanja, izmena i zloupotrebe na internetu. HTTPS ima za cilj da poveća sigurnost i privatnost na internetu.
Evo nekih ključnih tačaka o HTTP-u i HTTPS-u:
• HTTP i HTTPS se sastoje od različitih elemenata, kao što su metode, zaglavlja, tela, statusni kodovi i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za protokol. Na primer, metoda je reč koja označava vrstu zahteva koji se šalje serveru, kao što su GET, POST, PUT, DELETE i druge. Zaglavlje je deo zahteva ili odgovora koji sadrži dodatne informacije o podacima, kao što su tip, dužina, datum, kolačići i druge. Telo je deo zahteva ili odgovora koji sadrži sam sadržaj podataka, kao što je HTML, XML, JSON, slika i druge. Statusni kod je broj koji označava rezultat zahteva, kao što su 200 OK, 404 Not Found, 500 Internal Server Error i druge.
• HTTP i HTTPS se zasnivaju na korišćenju zahteva i odgovora, koji su poruke koje se razmenjuju između klijenta i servera. Zahtev je poruka koju klijent šalje serveru, koja sadrži metodu, adresu, zaglavlje i telo. Adresa je deo zahteva koji identifikuje resurs koji se traži, kao što je URL ili URI. Odgovor je poruka koju server šalje klijentu, koja sadrži statusni kod, zaglavlje i telo. Zahtev i odgovor se obično prenose u tekstualnom formatu, koji se naziva HTTP poruka.
• HTTP i HTTPS se ostvaruju kroz povezivanje klijenta i servera, koji su računari ili uređaji koji komuniciraju preko interneta. Klijent je računar ili uređaj koji koristi web brauzer ili aplikaciju da pristupi web stranici ili servisu. Server je računar ili uređaj koji čuva i pruža web stranicu ili servis. Povezivanje se vrši preko TCP/IP protokola, koji je osnovni protokol za prenos podataka na internetu. TCP/IP protokol se sastoji od četiri sloja, koji su aplikativni, transportni, mrežni i fizički. HTTP i HTTPS pripadaju aplikativnom sloju, koji je najviši i najbliži korisniku.
• HTTP i HTTPS se razlikuju po tome što HTTPS koristi dodatne mehanizme za enkripciju i autentikaciju podataka. Enkripcija je proces pretvaranja podataka u nečitljiv oblik, koji se može dešifrovati samo uz pomoć ključa. Autentikacija je proces provere identiteta klijenta i servera, koji se vrši uz pomoć sertifikata. Sertifikat je elektronski dokument koji sadrži javni ključ i potpis izdavača, koji garantuje da je klijent ili server onaj za koga se predstavlja. HTTPS koristi SSL ili TLS protokole, koji su protokoli za obezbeđivanje sigurne komunikacije na internetu. SSL i TLS protokoli se nalaze između aplikativnog i transportnog sloja TCP/IP protokola.
HTTPS je skraćenica za Hypertext Transfer Protocol Secure, što znači siguran protokol za prenos hiperteksta. HTTPS je proširena verzija HTTP-a, koja dodaje sloj enkripcije i autentikacije na komunikaciju između klijenta i servera. HTTPS omogućava da se zaštite podaci od presretanja, izmena i zloupotrebe na internetu. HTTPS ima za cilj da poveća sigurnost i privatnost na internetu.
Evo nekih ključnih tačaka o HTTP-u i HTTPS-u:
• HTTP i HTTPS se sastoje od različitih elemenata, kao što su metode, zaglavlja, tela, statusni kodovi i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za protokol. Na primer, metoda je reč koja označava vrstu zahteva koji se šalje serveru, kao što su GET, POST, PUT, DELETE i druge. Zaglavlje je deo zahteva ili odgovora koji sadrži dodatne informacije o podacima, kao što su tip, dužina, datum, kolačići i druge. Telo je deo zahteva ili odgovora koji sadrži sam sadržaj podataka, kao što je HTML, XML, JSON, slika i druge. Statusni kod je broj koji označava rezultat zahteva, kao što su 200 OK, 404 Not Found, 500 Internal Server Error i druge.
• HTTP i HTTPS se zasnivaju na korišćenju zahteva i odgovora, koji su poruke koje se razmenjuju između klijenta i servera. Zahtev je poruka koju klijent šalje serveru, koja sadrži metodu, adresu, zaglavlje i telo. Adresa je deo zahteva koji identifikuje resurs koji se traži, kao što je URL ili URI. Odgovor je poruka koju server šalje klijentu, koja sadrži statusni kod, zaglavlje i telo. Zahtev i odgovor se obično prenose u tekstualnom formatu, koji se naziva HTTP poruka.
• HTTP i HTTPS se ostvaruju kroz povezivanje klijenta i servera, koji su računari ili uređaji koji komuniciraju preko interneta. Klijent je računar ili uređaj koji koristi web brauzer ili aplikaciju da pristupi web stranici ili servisu. Server je računar ili uređaj koji čuva i pruža web stranicu ili servis. Povezivanje se vrši preko TCP/IP protokola, koji je osnovni protokol za prenos podataka na internetu. TCP/IP protokol se sastoji od četiri sloja, koji su aplikativni, transportni, mrežni i fizički. HTTP i HTTPS pripadaju aplikativnom sloju, koji je najviši i najbliži korisniku.
• HTTP i HTTPS se razlikuju po tome što HTTPS koristi dodatne mehanizme za enkripciju i autentikaciju podataka. Enkripcija je proces pretvaranja podataka u nečitljiv oblik, koji se može dešifrovati samo uz pomoć ključa. Autentikacija je proces provere identiteta klijenta i servera, koji se vrši uz pomoć sertifikata. Sertifikat je elektronski dokument koji sadrži javni ključ i potpis izdavača, koji garantuje da je klijent ili server onaj za koga se predstavlja. HTTPS koristi SSL ili TLS protokole, koji su protokoli za obezbeđivanje sigurne komunikacije na internetu. SSL i TLS protokoli se nalaze između aplikativnog i transportnog sloja TCP/IP protokola.
Landing page je web stranica na koju posetilac dolazi nakon što klikne na neki link, baner, oglas ili drugi poziv na akciju. Landing page ima za cilj da privuče pažnju posetioca, predstavi mu neku ponudu, rešenje, informaciju ili vrednost, i podstakne
ga da izvrši neku željenu akciju, kao što je kupovina, registracija, prijava, kontakt i druge. Landing page je važan za online marketing, jer može da poveća konverziju, povrat ulaganja i lojalnost klijenata.
Evo nekih ključnih tačaka o landing page-u:
• Landing page se sastoji od različitih elemenata, kao što su naslov, podnaslov, slika, video, tekst, formular, dugme, svedočanstva, garancije i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za landing page. Na primer, naslov je prvo što posetilac vidi na landing page-u, i treba da bude jasan, privlačan i relevantan za ponudu. Podnaslov je proširenje naslova, i treba da bude informativan, koristan i ubedljiv za posetioca. Slika je vizuelni element koji ilustruje ponudu, i treba da bude kvalitetna, profesionalna i prilagođena ciljnoj publici.
• Landing page se zasniva na kreiranju i optimizaciji web stranice, koja je usmerena na jedan cilj, jednu ponudu i jednu akciju. Web stranica treba da bude jednostavna, čista, pregledna i laka za navigaciju. Web stranica treba da bude prilagođena različitim uređajima, brauzerima i rezolucijama. Web stranica treba da sadrži sve potrebne informacije o ponudi, kao što su prednosti, karakteristike, cena, uslovi, kontakti i druge.
• Landing page se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su oglašavanje, promocija, testiranje, analiza, poboljšanje i druge. Oglašavanje je proces privlačenja posetilaca na landing page, koristeći razne medije, platforme i formate, kao što su Google Ads, Facebook Ads, Instagram Ads, YouTube Ads i druge. Promocija je proces zadržavanja i konvertovanja posetilaca na landing page, koristeći razne tehnike, alate i taktike, kao što su copywriting, dizajn, psihologija, socijalni dokazi i druge. Testiranje je proces provere i poređenja efikasnosti različitih verzija landing page-a, koristeći metode kao što su A/B testiranje, multivarijantno testiranje, split testiranje i druge. Analiza je proces praćenja i merenja rezultata landing page-a, koristeći alate kao što su Google Analytics, Google Optimize, Hotjar i druge. Poboljšanje je proces unapređenja i modifikovanja landing page-a, na osnovu podataka i povratnih informacija od posetilaca i klijenata.
• Landing page se meri kroz različite metrike, kao što su broj poseta, broj konverzija, stopa konverzije, trošak po konverziji, povrat ulaganja i druge. Ove metrike pokazuju koliko je landing page uspešan, profitabilan, efikasan i konkurentan. Na primer, broj poseta pokazuje koliko ljudi je posetilo landing page u određenom periodu, a broj konverzija pokazuje koliko ljudi je izvršilo željenu akciju na landing page-u.
Evo nekih ključnih tačaka o landing page-u:
• Landing page se sastoji od različitih elemenata, kao što su naslov, podnaslov, slika, video, tekst, formular, dugme, svedočanstva, garancije i druge. Svaki element ima svoju ulogu i značaj za landing page. Na primer, naslov je prvo što posetilac vidi na landing page-u, i treba da bude jasan, privlačan i relevantan za ponudu. Podnaslov je proširenje naslova, i treba da bude informativan, koristan i ubedljiv za posetioca. Slika je vizuelni element koji ilustruje ponudu, i treba da bude kvalitetna, profesionalna i prilagođena ciljnoj publici.
• Landing page se zasniva na kreiranju i optimizaciji web stranice, koja je usmerena na jedan cilj, jednu ponudu i jednu akciju. Web stranica treba da bude jednostavna, čista, pregledna i laka za navigaciju. Web stranica treba da bude prilagođena različitim uređajima, brauzerima i rezolucijama. Web stranica treba da sadrži sve potrebne informacije o ponudi, kao što su prednosti, karakteristike, cena, uslovi, kontakti i druge.
• Landing page se ostvaruje kroz različite kanale i strategije, kao što su oglašavanje, promocija, testiranje, analiza, poboljšanje i druge. Oglašavanje je proces privlačenja posetilaca na landing page, koristeći razne medije, platforme i formate, kao što su Google Ads, Facebook Ads, Instagram Ads, YouTube Ads i druge. Promocija je proces zadržavanja i konvertovanja posetilaca na landing page, koristeći razne tehnike, alate i taktike, kao što su copywriting, dizajn, psihologija, socijalni dokazi i druge. Testiranje je proces provere i poređenja efikasnosti različitih verzija landing page-a, koristeći metode kao što su A/B testiranje, multivarijantno testiranje, split testiranje i druge. Analiza je proces praćenja i merenja rezultata landing page-a, koristeći alate kao što su Google Analytics, Google Optimize, Hotjar i druge. Poboljšanje je proces unapređenja i modifikovanja landing page-a, na osnovu podataka i povratnih informacija od posetilaca i klijenata.
• Landing page se meri kroz različite metrike, kao što su broj poseta, broj konverzija, stopa konverzije, trošak po konverziji, povrat ulaganja i druge. Ove metrike pokazuju koliko je landing page uspešan, profitabilan, efikasan i konkurentan. Na primer, broj poseta pokazuje koliko ljudi je posetilo landing page u određenom periodu, a broj konverzija pokazuje koliko ljudi je izvršilo željenu akciju na landing page-u.
Responsivni dizajn je pristup web dizajnu koji omogućava da se web stranice prilagode različitim veličinama i orijentacijama ekrana, kao što su desktop, laptop, tablet i mobilni. Responsivni dizajn ima za cilj da poboljša korisničko iskustvo i zadovoljstvo,
jer nudi optimalan prikaz i interakciju na svim uređajima.
Evo nekih ključnih tačaka o responsivnom dizajnu:
• Responsivni dizajn se sastoji od tri glavna elementa: flexibilna struktura, flexibilne slike i media queries. Flexibilna struktura je način definisanja širine i rasporeda elemenata web stranice pomoću procenta, umesto fiksnih vrednosti u pikselima. Flexibilne slike su način prikazivanja slika na web stranici tako da se automatski prilagođavaju širini i visini ekrana, bez gubitka kvaliteta. Media queries su pravila koja omogućavaju da se primeni različito stilovanje web stranice u zavisnosti od karakteristika ekrana, kao što su širina, visina, rezolucija, boja i druge.
• Responsivni dizajn se zasniva na korišćenju HTML-a, CSS-a i JavaScript-a, koji su osnovni jezici za web razvoj. HTML je jezik koji definiše strukturu i sadržaj web stranice, koristeći oznake ili tagove. CSS je jezik koji definiše stil i format web stranice, koristeći svojstva i vrednosti. JavaScript je jezik koji dodaje dinamiku i funkcionalnost web stranici, koristeći promenljive, funkcije, objekte i druge.
• Responsivni dizajn se ostvaruje kroz različite alate i okvire, koji olakšavaju i ubrzavaju razvoj web stranica. Alati su programi ili aplikacije koje pomažu u pisanju, testiranju, optimizovanju i održavanju koda. Neki od popularnih alata su Visual Studio Code, Chrome DevTools, Git i druge. Okviri su skupovi gotovih koda, koji nude rešenja za česte probleme i zadatke u responsivnom dizajnu. Neki od popularnih okvira su Bootstrap, React, Angular i druge.
Evo nekih ključnih tačaka o responsivnom dizajnu:
• Responsivni dizajn se sastoji od tri glavna elementa: flexibilna struktura, flexibilne slike i media queries. Flexibilna struktura je način definisanja širine i rasporeda elemenata web stranice pomoću procenta, umesto fiksnih vrednosti u pikselima. Flexibilne slike su način prikazivanja slika na web stranici tako da se automatski prilagođavaju širini i visini ekrana, bez gubitka kvaliteta. Media queries su pravila koja omogućavaju da se primeni različito stilovanje web stranice u zavisnosti od karakteristika ekrana, kao što su širina, visina, rezolucija, boja i druge.
• Responsivni dizajn se zasniva na korišćenju HTML-a, CSS-a i JavaScript-a, koji su osnovni jezici za web razvoj. HTML je jezik koji definiše strukturu i sadržaj web stranice, koristeći oznake ili tagove. CSS je jezik koji definiše stil i format web stranice, koristeći svojstva i vrednosti. JavaScript je jezik koji dodaje dinamiku i funkcionalnost web stranici, koristeći promenljive, funkcije, objekte i druge.
• Responsivni dizajn se ostvaruje kroz različite alate i okvire, koji olakšavaju i ubrzavaju razvoj web stranica. Alati su programi ili aplikacije koje pomažu u pisanju, testiranju, optimizovanju i održavanju koda. Neki od popularnih alata su Visual Studio Code, Chrome DevTools, Git i druge. Okviri su skupovi gotovih koda, koji nude rešenja za česte probleme i zadatke u responsivnom dizajnu. Neki od popularnih okvira su Bootstrap, React, Angular i druge.
SSL sertifikat je elektronski dokument koji potvrđuje identitet i bezbednost web sajta ili servera na internetu. SSL sertifikat omogućava da se uspostavi sigurna i kriptovana veza između klijenta (web brauzera) i servera (web sajta), koja štiti podatke
koji se razmenjuju od presretanja, izmena i zloupotrebe. SSL sertifikat je važan za online poslovanje, jer uliva poverenje korisnicima i kupcima da je web sajt autentičan i siguran za obavljanje transakcija.
Evo nekih ključnih tačaka o SSL sertifikatu:
• SSL sertifikat se sastoji od javnog ključa, privatnog ključa i potpisa sertifikacionog tela. Javni ključ je deo sertifikata koji se šalje klijentu, i koji služi za šifrovanje podataka koji se šalju serveru. Privatni ključ je deo sertifikata koji se čuva na serveru, i koji služi za dešifrovanje podataka koji se primaju od klijenta. Potpis sertifikacionog tela je deo sertifikata koji potvrđuje da je sertifikat validan i izdat od strane pouzdanog izdavača.
• SSL sertifikat se zasniva na korišćenju SSL ili TLS protokola, koji su protokoli za obezbeđivanje sigurne komunikacije na internetu. SSL i TLS protokoli se nalaze između aplikativnog i transportnog sloja TCP/IP protokola, koji je osnovni protokol za prenos podataka na internetu. SSL i TLS protokoli se sastoje od dve faze: rukovanje (handshake) i prenos (transfer). Rukovanje je faza u kojoj se uspostavlja sigurna veza između klijenta i servera, i u kojoj se razmenjuju sertifikati, ključevi i parametri za kriptovanje. Prenos je faza u kojoj se prenose podaci između klijenta i servera, koristeći kriptovane ključeve i algoritme.
• SSL sertifikat se meri kroz različite karakteristike, kao što su tip, nivo, dužina, rok i druge. Tip sertifikata određuje koju vrstu domena ili subjekta sertifikat pokriva, kao što su jednodomeni, višedomeni, divlji (wildcard) ili prošireni (extended) sertifikati. Nivo sertifikata određuje koliko je detaljna i rigorozna verifikacija identiteta i bezbednosti web sajta ili servera, kao što su domenska, organizaciona ili proširena validacija. Dužina sertifikata određuje koliko je jak i siguran kriptografski ključ koji se koristi za šifrovanje podataka, kao što su 128-bit, 256-bit, 2048-bit i druge. Rok sertifikata određuje koliko dugo je sertifikat važeći i aktivan, kao što su 1 godina, 2 godine, 3 godine i druge.
Evo nekih ključnih tačaka o SSL sertifikatu:
• SSL sertifikat se sastoji od javnog ključa, privatnog ključa i potpisa sertifikacionog tela. Javni ključ je deo sertifikata koji se šalje klijentu, i koji služi za šifrovanje podataka koji se šalju serveru. Privatni ključ je deo sertifikata koji se čuva na serveru, i koji služi za dešifrovanje podataka koji se primaju od klijenta. Potpis sertifikacionog tela je deo sertifikata koji potvrđuje da je sertifikat validan i izdat od strane pouzdanog izdavača.
• SSL sertifikat se zasniva na korišćenju SSL ili TLS protokola, koji su protokoli za obezbeđivanje sigurne komunikacije na internetu. SSL i TLS protokoli se nalaze između aplikativnog i transportnog sloja TCP/IP protokola, koji je osnovni protokol za prenos podataka na internetu. SSL i TLS protokoli se sastoje od dve faze: rukovanje (handshake) i prenos (transfer). Rukovanje je faza u kojoj se uspostavlja sigurna veza između klijenta i servera, i u kojoj se razmenjuju sertifikati, ključevi i parametri za kriptovanje. Prenos je faza u kojoj se prenose podaci između klijenta i servera, koristeći kriptovane ključeve i algoritme.
• SSL sertifikat se meri kroz različite karakteristike, kao što su tip, nivo, dužina, rok i druge. Tip sertifikata određuje koju vrstu domena ili subjekta sertifikat pokriva, kao što su jednodomeni, višedomeni, divlji (wildcard) ili prošireni (extended) sertifikati. Nivo sertifikata određuje koliko je detaljna i rigorozna verifikacija identiteta i bezbednosti web sajta ili servera, kao što su domenska, organizaciona ili proširena validacija. Dužina sertifikata određuje koliko je jak i siguran kriptografski ključ koji se koristi za šifrovanje podataka, kao što su 128-bit, 256-bit, 2048-bit i druge. Rok sertifikata određuje koliko dugo je sertifikat važeći i aktivan, kao što su 1 godina, 2 godine, 3 godine i druge.
Tag je informatički termin koji označava oznaku, etiketu ili identifikator koji se koristi u nekim jezicima za opis web stranica, kao što su HTML, XML ili SGML. Tagovi se pišu između znakova
Tagovi se mogu koristiti i na drugim mestima, kao što su baze podataka, gde služe za dodavanje informacija o slogovima. Tagovi se takođe koriste na Wikipediji, gde se nazivaju wiki-tagovi i služe za formatiranje teksta i dodavanje poveznica.
Postoje različite vrste tagova, kao što su:
• Početni i završni tagovi, koji se koriste u paru i označavaju početak i kraj nekog elementa. Na primer,
• Samozatvarajući tagovi, koji se ne koriste u paru i označavaju element koji nema sadržaj. Na primer,
• Meta tagovi, koji se koriste u zaglavlju HTML dokumenta i služe za pružanje informacija o stranici, kao što su naslov, opis, ključne reči, autor i druge.
<i> i služe kao upute preglednicima kako da prikažu određeni element na stranici. Na primjer, <p> Ovo je paragraf </p> je tag koji označava početak i kraj paragrafa.Tagovi se mogu koristiti i na drugim mestima, kao što su baze podataka, gde služe za dodavanje informacija o slogovima. Tagovi se takođe koriste na Wikipediji, gde se nazivaju wiki-tagovi i služe za formatiranje teksta i dodavanje poveznica.
Postoje različite vrste tagova, kao što su:
• Početni i završni tagovi, koji se koriste u paru i označavaju početak i kraj nekog elementa. Na primer,
<b> i </b> su tagovi koji označavaju podebljani tekst.• Samozatvarajući tagovi, koji se ne koriste u paru i označavaju element koji nema sadržaj. Na primer,
<br> je
tag koji označava prelazak u novi red.• Meta tagovi, koji se koriste u zaglavlju HTML dokumenta i služe za pružanje informacija o stranici, kao što su naslov, opis, ključne reči, autor i druge.
URL: Šta je to i kako radi?
URL je adresa nekog resursa na internetu. URL se sastoji od različitih delova, od kojih su neki obavezni, a neki ne. Najvažniji delovi su šema, domen i putanja. Šema označava protokol koji pregledač mora da koristi za dohvatanje resursa, npr. HTTP, HTTPS, FTP, MAILTO, itd. Domen označava koji web server se zahteva. Obično je to naziv domena, ali može biti i IP adresa. Putanja označava lokaciju resursa na web serveru, npr. naziv datoteke, direktorijum, itd.
Primer URL-a je https://www.google.com/search?q=URL. Ovaj URL pokazuje na web stranicu koja prikazuje rezultate pretraživanja za upit "URL" na web serveru www.google.com. Šema je https, što znači da se koristi sigurna verzija HTTP protokola. Domen je www.google.com, što je naziv domena web servera. Putanja je /search, što je direktorijum na web serveru. Nakon putanje sledi upitni znak (?), koji označava početak parametara. Parametri su dodatne informacije koje se šalju web serveru, npr. ključne reči, filteri, opcije, itd. U ovom slučaju, parametar je q=URL, što znači da je upit za pretraživanje "URL".
URL je važan koncept na internetu, jer omogućava jednostavno i jednoznačno pronalaženje i dohvatanje bilo kog resursa. URL takođe omogućava povezivanje različitih resursa međusobno, stvarajući mrežu informacija koju zovemo World Wide Web.
URL je adresa nekog resursa na internetu. URL se sastoji od različitih delova, od kojih su neki obavezni, a neki ne. Najvažniji delovi su šema, domen i putanja. Šema označava protokol koji pregledač mora da koristi za dohvatanje resursa, npr. HTTP, HTTPS, FTP, MAILTO, itd. Domen označava koji web server se zahteva. Obično je to naziv domena, ali može biti i IP adresa. Putanja označava lokaciju resursa na web serveru, npr. naziv datoteke, direktorijum, itd.
Primer URL-a je https://www.google.com/search?q=URL. Ovaj URL pokazuje na web stranicu koja prikazuje rezultate pretraživanja za upit "URL" na web serveru www.google.com. Šema je https, što znači da se koristi sigurna verzija HTTP protokola. Domen je www.google.com, što je naziv domena web servera. Putanja je /search, što je direktorijum na web serveru. Nakon putanje sledi upitni znak (?), koji označava početak parametara. Parametri su dodatne informacije koje se šalju web serveru, npr. ključne reči, filteri, opcije, itd. U ovom slučaju, parametar je q=URL, što znači da je upit za pretraživanje "URL".
URL je važan koncept na internetu, jer omogućava jednostavno i jednoznačno pronalaženje i dohvatanje bilo kog resursa. URL takođe omogućava povezivanje različitih resursa međusobno, stvarajući mrežu informacija koju zovemo World Wide Web.
UI/UX dizajn je skup metoda i tehnika koje se koriste za dizajniranje digitalnih proizvoda, kao što su web stranice i aplikacije. Cilj UI/UX dizajna je kreiranje proizvoda koji zadovoljava potrebe i očekivanja korisnika, kao i poboljšanje njihovog zadovoljstva
i lojalnosti.
Dizajn korisničkog interfejsa je skraćenica za dizajn korisničkog interfejsa, što znači dizajn korisničkog interfejsa. Dizajner korisničkog interfejsa se bavi vizuelnim i interaktivnim elementima proizvoda, kao što su boje, fontovi, ikone, dugmad, animacije itd. Dizajner korisničkog interfejsa kreira estetski privlačan i funkcionalan interfejs koji olakšava i poboljšava interakciju korisnika sa proizvodom.
UKS dizajn je skraćenica za dizajn korisničkog iskustva, što znači dizajn korisničkog iskustva. UKS dizajner se bavi istraživanjem i analizom ponašanja korisnika, motivacije i ciljeva, kao i njihovih problema i frustracija. Na osnovu toga, UKS dizajner kreira koncepte, prototipove i testira rešenja koja će omogućiti korisnicima da ostvare svoje ciljeve na najjednostavniji i najprijatniji mogući način.
UI/UX dizajn je važan jer utiče na to kako korisnici percipiraju i vrednuju proizvod. Dobar UI/UX dizajn može povećati zadovoljstvo korisnika, poverenje i lojalnost, kao i smanjiti troškove razvoja i održavanja proizvoda. Loš UI/UX dizajn može dovesti do nezadovoljstva, napuštanja i negativnih recenzija proizvoda.
Dizajn korisničkog interfejsa je skraćenica za dizajn korisničkog interfejsa, što znači dizajn korisničkog interfejsa. Dizajner korisničkog interfejsa se bavi vizuelnim i interaktivnim elementima proizvoda, kao što su boje, fontovi, ikone, dugmad, animacije itd. Dizajner korisničkog interfejsa kreira estetski privlačan i funkcionalan interfejs koji olakšava i poboljšava interakciju korisnika sa proizvodom.
UKS dizajn je skraćenica za dizajn korisničkog iskustva, što znači dizajn korisničkog iskustva. UKS dizajner se bavi istraživanjem i analizom ponašanja korisnika, motivacije i ciljeva, kao i njihovih problema i frustracija. Na osnovu toga, UKS dizajner kreira koncepte, prototipove i testira rešenja koja će omogućiti korisnicima da ostvare svoje ciljeve na najjednostavniji i najprijatniji mogući način.
UI/UX dizajn je važan jer utiče na to kako korisnici percipiraju i vrednuju proizvod. Dobar UI/UX dizajn može povećati zadovoljstvo korisnika, poverenje i lojalnost, kao i smanjiti troškove razvoja i održavanja proizvoda. Loš UI/UX dizajn može dovesti do nezadovoljstva, napuštanja i negativnih recenzija proizvoda.
Web server: Šta je to i kako radi?
Web server je kombinacija softvera i hardvera koji omogućava pristup i razmenu web sadržaja preko interneta. web server može da čuva i servira statički ili dinamički sadržaj, u zavisnosti od zahteva korisnika.
Statički sadržaj je onaj koji se ne menja u zavisnosti od zahteva, kao što su HTML dokumenti, slike, CSS stilovi, JavaScript fajlovi, itd. Statički sadržaj se obično čuva na hard disku web servera i šalje se korisniku onakav kakav je. Statički sadržaj je brži i lakši za serviranje i keširanje, ali je ograničen u funkcionalnosti i interaktivnosti.
Dinamički sadržaj je onaj koji se generiše u trenutku zahteva, obično pomoću nekog drugog programa koji komunicira sa serverom, kao što su PHP, Python, Ruby, Java, itd. Dinamički sadržaj može da bude prilagođen korisniku ili situaciji, kao što su web aplikacije, web forme, web servisi, itd. Dinamički sadržaj je fleksibilniji i bogatiji, ali je sporiji i teži za serviranje i keširanje.
Kada korisnik zahteva web stranicu ili drugi resurs sa web servera, on to čini pomoću HTTP protokola. HTTP je skraćenica za Hypertext Transfer Protocol, što je standardni način komunikacije između klijenta (korisničkog agenta, obično web pregledača) i servera. HTTP zahtev sadrži URL (Uniform Resource Locator), što je adresa resursa koji se traži, kao i neke dodatne informacije, kao što su zaglavlja, kolačići, parametri, itd.
Kada web server primi HTTP zahtev, on ga obrađuje i traži resurs koji je zahtevan. Ako resurs postoji i može da se pristupi, server ga čita, obrađuje i šalje nazad korisniku kao HTTP odgovor. HTTP odgovor sadrži statusni kod, koji označava da li je zahtev uspešno ispunjen ili ne, kao i neke dodatne informacije, kao što su zaglavlja, kolačići, sadržaj, itd.
Ako resurs ne postoji ili ne može da se pristupi, server vraća grešku kao HTTP odgovor. Najčešća greška je 404 Not Found, što znači da resurs nije pronađen na serveru. Postoje i druge vrste grešaka, kao što su 403 Forbidden, što znači da korisnik nema dozvolu da pristupi resursu, ili 500 Internal Server Error, što znači da je došlo do nekog problema na serveru.
Web server je važan deo web arhitekture, jer omogućava pristup i razmenu web sadržaja preko interneta. web server može da bude jednostavan ili složen, u zavisnosti od potreba i zahteva korisnika. web server može da čuva i servira različite vrste sadržaja, kao što su HTML, CSS, JavaScript, PHP, Python, Ruby, Java, itd. Web server može da bude statički ili dinamički, u zavisnosti od toga da li se sadržaj menja u zavisnosti od zahteva ili ne.
Web server je kombinacija softvera i hardvera koji omogućava pristup i razmenu web sadržaja preko interneta. web server može da čuva i servira statički ili dinamički sadržaj, u zavisnosti od zahteva korisnika.
Statički sadržaj je onaj koji se ne menja u zavisnosti od zahteva, kao što su HTML dokumenti, slike, CSS stilovi, JavaScript fajlovi, itd. Statički sadržaj se obično čuva na hard disku web servera i šalje se korisniku onakav kakav je. Statički sadržaj je brži i lakši za serviranje i keširanje, ali je ograničen u funkcionalnosti i interaktivnosti.
Dinamički sadržaj je onaj koji se generiše u trenutku zahteva, obično pomoću nekog drugog programa koji komunicira sa serverom, kao što su PHP, Python, Ruby, Java, itd. Dinamički sadržaj može da bude prilagođen korisniku ili situaciji, kao što su web aplikacije, web forme, web servisi, itd. Dinamički sadržaj je fleksibilniji i bogatiji, ali je sporiji i teži za serviranje i keširanje.
Kada korisnik zahteva web stranicu ili drugi resurs sa web servera, on to čini pomoću HTTP protokola. HTTP je skraćenica za Hypertext Transfer Protocol, što je standardni način komunikacije između klijenta (korisničkog agenta, obično web pregledača) i servera. HTTP zahtev sadrži URL (Uniform Resource Locator), što je adresa resursa koji se traži, kao i neke dodatne informacije, kao što su zaglavlja, kolačići, parametri, itd.
Kada web server primi HTTP zahtev, on ga obrađuje i traži resurs koji je zahtevan. Ako resurs postoji i može da se pristupi, server ga čita, obrađuje i šalje nazad korisniku kao HTTP odgovor. HTTP odgovor sadrži statusni kod, koji označava da li je zahtev uspešno ispunjen ili ne, kao i neke dodatne informacije, kao što su zaglavlja, kolačići, sadržaj, itd.
Ako resurs ne postoji ili ne može da se pristupi, server vraća grešku kao HTTP odgovor. Najčešća greška je 404 Not Found, što znači da resurs nije pronađen na serveru. Postoje i druge vrste grešaka, kao što su 403 Forbidden, što znači da korisnik nema dozvolu da pristupi resursu, ili 500 Internal Server Error, što znači da je došlo do nekog problema na serveru.
Web server je važan deo web arhitekture, jer omogućava pristup i razmenu web sadržaja preko interneta. web server može da bude jednostavan ili složen, u zavisnosti od potreba i zahteva korisnika. web server može da čuva i servira različite vrste sadržaja, kao što su HTML, CSS, JavaScript, PHP, Python, Ruby, Java, itd. Web server može da bude statički ili dinamički, u zavisnosti od toga da li se sadržaj menja u zavisnosti od zahteva ili ne.